Ti ne znas.....

Ti ne znas za ljubav moju
i poljupce sudjene tebi,
ti ne znas ko sam ja
i sta ti predstavljas meni.

Ti ne znas da me osetis,
kad mirisom prolazim kroz tvoju kosu
ni kad opijen svake noci
s usana tvojih skidam rosu.

Ti ne znas da svoje srce
zauvijek predas samo meni,
ni da ovu preveliku tugu
dugujem samo tebi.

Ti ne znas da poljubac moze
daleko u oblake da te vine,
ali znas da tvoje srce
ponekad sapne i moje ime.

Ah, rasplakat ću se... Sve se svodi na isto...

Vasko Popa

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš

Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan

Nemoj da me kupuješ

Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut

Nemoj da me plašiš

Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan ni posoljen
Neću ni su snu

Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

Vasko Popa

I ti hoćeš da se volimo

Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosater

Možeš lepotice

Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek

Pa ti ne umeš da se voliš

Takođe Vasko Popa

Evo to je to nepozvano
Strano prisustvo svoga
Jeza je na pučini čaja u šolji
Rđa što se hvata
Na rubovima našeg smeha
Zmija sklupčana u dnu ogledala
Da li ću moći da te sklonim
Iz tvoga lica u moje
Evo ga treća je senka
U našoj izmišljenoj šetnji
Neočekivani ponor
Između naših reči
Kopita što tutnje
Pod svodovima naših nepca
Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova

Vasko Pooa

Odlazak

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Tesko da ce me stici.

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuje tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Ta ljubav

Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna, tako nežna
ta ljubav
lepa kao dan
i ružna kao vreme
ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći
ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede
ta ljubav tako vrebana
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali
ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav
ona koja je bila
to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica
toliko toplo i živo kao leto
možemo oboje otići i vratiti se
možemo oboje otići i vratiti se
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati,
pa probuditi se, patiti, bditi,
pa ponovo zaspati,
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu
tvrdoglava ko magare
živa kao želja
svirepa kao sećanje
hladna kao kajanje
nežna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
nežna kao dete
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa
a ja je slušam drhteći i vičem
vičem za tebe
vičem za sebe
i preklinjem te
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili
ali ti nas ne zaboravi
jer nemamo drugog do tebe na zemlji
ne dopusti nam da postanemo hladni
da se udaljavamo sve više
odemo bilo gde
daj nam znak da si živa
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom
pruži nam ruku
i spasi nas.

Prever

nisam se ni trudila pročitati....

Vozi me po cijelom gradu dok se ne digne sunce
sviraj mi onu pjesmu što sam tražila jučer
ljubi me tamo gdje najmanje ne voliš
štipaj mi obraze dok ne porumenim.

Ne daj da nestane, ne daj da propustim
dok se gase svjetla jedno za drugim
ne daj da ovaj dan potraje predugo
i ne daj da se sutra ne vidimo.

Reci mi tiho nešto da se nasmješim
drži mi ruku da ne zaboravim
znam da si ti paziš da se rastopim
vodi me to mi treba da se ne izgubim.

Ne daj da nestane, ne daj da propustim
dok se gase svjetla jedno za drugim
ne daj da ovaj dan potraje predugo
i ne daj da se sutra ne vidimo.

Ne daj da se sutra ne vidimo
uz tebe sam tako sretna
moje srce svo treperi
svaki korak bliže tebi
ne daj da se sutra ne vidimo
ne daj da se sutra ne vidimo.

ti baš voliš natali?

Natali je zakon...

OD LJUBAVI...


kad kisa ispere dane i noci sve zbog tebe,
znam sto je gorjeti bez vatre zivjeti bez ljubavi
ne krivim oblake sto sunca meni nema bez tebe
slijepo mi srce spi jer glasa nema ne o tebi

kad kazes volim te i kisa prestane
tad u tvojoj sjeni zasja sve
kad kazes ostani ne mogu korak sam uciniti
od istine od ljubavi

kad kisa prestane ujutro blista sve
sunce me probudi i tvoji topli mirisi
da li je stvarno ili ne pitam se
ali siguran sam tek kad cujem glas tvoj
sto kaze volim te budim se opet za tebe.....................



mayales

ne krivim oblake što sunca meni nema bez tebe...
šta reći na to?