uvek sam bio tu a ti gde si;cigara mi cesto pada iz ruke,srce cesto ide ka tebi,a gde si ti, gde si ti,gde si ti?Daj mi da umrem kada mi nedas da zivim!Gde si ti,ja sam tu i uvek tu a gde si ti?

mrzim te,mrzim te imoju empatiju uzmi nazad i stavi je gde treba,bio sam veran i odan,vise necu;cujes li,odricem javno tebe,i nema vise straha u meni,zeleo si u meni,dobio si,ljudi,to sam samo ja i nisam izgubio svest,znam dobro sto pricam,On postoji ali nas nevoli.Hebem ti filozofiju

jedina stvarnost su moje are(nezamerite alkohpl)

inače, vlado, kako bismo to rekli, nema baš dobre odnose s pravim ocem

Zasto?

kad nemas oca onda te tako zovu a to boli nenormalno

[quote="vruća mačka"]

vladimir je napisao/la:

Nemam ih nikakve :(Kada ih nisam imao kao dete sta ce mi i sada?On ce zazeleti videti mi oci pre nego sto ode ali mu oprost dati necu.

daj mu oprost, kad je on živina, ne moraš i ti biti [/quotene pa makar crko

Kako se lako s nebeskog oca prelazi na zemaljskog...

Što se prvog tiče, meni je ova priča u neko vrijeme dosta pomogla:

Stope u pijesku

Jedne sam noći sanjao da hodam po pijesku, a Bog me
prati. Iza nas su ostajali tragovi: moj i Gospodinov.
U tom dugom snu vidio sam kao na filmu cijeli svoj
život, sve do svojega zadnjega dana. Tu sam zastao,
okrenuo se i zapazio da se na nekim mjestima vide
samo moji tragovi .
A bili su to najteži dani u mojemu životu: dani teškoga
trpljenja, straha i bolesti.
"Gospodine, rekao si da ćeš biti sa mnom svaki dan
mojega života i ja sam tako proveo život s tobom.
Ali zašto si me ostavio samoga u mojim najtežim danima?",
upitah Gospodina.
"Prijatelju, volim te i rekao sam ti da ću uvijek biti s
tobom na putu i da te ni na trenutak neću ostaviti
samoga. I doista nisam. Mjesta na kojima si vidio samo
jedan trag u pijesku dani su kad sam te nosio na rukama.