Je li casa poluprazna ili polupuna???

Ovdje se naravno treba sluziti filozofijom...

Izvolite...

Prakticki, oboje je tocno. Ovisi kako na to gledas

Pojasni malo to,ovisno kako na to gledas???

Zavisi od toga da li si optimista ili pesimista. *

Ja sam uvek optimista (i kad mi je čaša puna, i kad je prazna ).
Verujem da misli stvaraju stvarnost i brnuto, pa biram optimizam... *

Ti si optimista kada je casa i puna i prazna...
Ali to nije isto sa polupunom ili polupraznom casom...
Opredjeli se za jednu od dvije moguce varijante pa cu tek tada da procijenim da li si zaista optimista...

Da bi čaša mogla biti polupuna, onda nužno mora biti istovremeno i poluprazna jer ako nije poluprazna, tada ne može biti niti polupuna. Vrijedi i obrat. Dakle, čaša je ili istovremeno i polupuna i poluprazna, ili nije ništa od to dvoje. Poluprazna zapravo znači da je čaša napola ispunjena nečim drugim. Recimo čaša vode. Ta čaša je polupuna vode ili poluprazna vode, ali isto tako je polupuna zraka ili poluprazna zraka. Kako nije baš intuitivno logično da čaša bude istovremeno poluprazna zraka i poluprazna vode jer je svakako napunjena nečim, tada se može reći da je ona polupuna vode i polupuna zraka.

Naravno, podrazumijeva se da je definirano čega je to čaša polupuna ili poluprazna.

Dovoljno filozofski?

Dobro filozofiras,sad sam na tvom terenu...

E sad da se uozbiljim...
Ja ovo pitanje mogu sagledati i sa ove strane,recimo ovako,
ako je casa prvo prazna pa u nju usuta neka tecnost - onda je polupuna a
ako je prvo puna pa onda ispijena do pola - onda je poluprazna.

Ali ovo je samo moje misljenje sto neznaci da sam u pravu...
Moramo jos malo da filozofiramo da bi stigli do tacnog odgovora...

Hajde sad ti Omega iznesi jos koju teoriju...

Jest, može o tome isto ovisiti, ali glavna pretpostavka jest da promatrač zna jel je čaša prvo bila puna ili prazna.

Ako ne zna, ako promatrač dođe i vidi čašu na pola ispunjenu vodom, tada i polupuna i poluprazna, oba opisna pridjeva imaju jednaku vrijednost. Ali... hehe

Dok kažemo da je čaša polupuna, tada je bitno samo da definiramo čega je to ona pulupuna, a dok to definiramo, tada ostalo više nije važno, jel je u njoj još 30% ulja i 20% zraka ili ostatak čini zrak, mi smo definirali da je ona polupuna nečega i to je to, samo to je bitno. Dok pak kažemo da je poluprazna, tada isto tako trebamo definirati čega je ona to poluprazna, ali pritom je naglasak na onome što se nalazi u čaši umjesto toga na što smo mi mislili.

Primjer: Čaša je poluprazna (vode). To automatski znači da je čaša polupuna vode kao što je i poluprazna vode, ali je naglasak na tome što se još uz vodu nalazi u toj čaši. Kako nas ne zanima što se u toj čaši nalazi osim vode, tada je automatski logičnije da kažemo da je čaša polupuna jer s time jasno kažemo čega je polupuna i amen, a dok kažemo da je poluprazna, tada je to isto kao da smo rekli da je polupuna tog nečega, ali s naglaskom i na ostalim sastojcima koji se u čaši nalaze uz vodu, a koji nas uopće ne zanimaju.

Dobro?

Nije lose...

Samo da bi dobili pravi odgovor na ovo pitanje moramo da znamo gde je TACNO POLA...
Kojim preciznim mikroskopom mozemo da nadjemo polovinu ?
Jer ako nikada nemozes da nadjes polovinu onda casa zapravo nikada nemoze da bude ni POLU puna ni POLU prazna..
Uvek ce biti ili vise vode od pola ili manje vode od pola....

Ha,sta kazes valjal ovo???

Ako ćemo polovinu tražiti kako ona zbilja jest u stvarnosti, do u atom preciznosti, tada je to nemoguće odrediti. Što god da se nalazi u čaši, pogotovo tekućina ili plin, molekule uvijek međusobno titraju, mijenjaju položaj... To čine i atomi u stijenki čaše, plešu sim pa tam. To automatski znači da mi teoretski, da smo Bog, bismo mogli odrediti točno napola ispunjenost čaše samo u zamrznutom trenutku vremena, jer već stotinku kasnije, ravnoteža se poremeti, atomi promijene položaj...

A ako realno ne možemo odrediti gdje je točno 'sredina', tada nam preostaje ono 'otprilike', kako to i činimo
Dakle, samim time i odokativno postaje dovoljno precizna metoda određivanja polupunosti čaše. Ako želimo preciznije, tada uzmemo metar ili neke posude sa mjerom i izmjerimo. 100% neće biti, mi ćemo odrediti kontantu X koja će biti pretpostavljena mjera koju tražimo, a koja je najbliže mogućoj točnoj vrijednosti.

Dobro,apsolutna polovina se nemoze tacno odrediti ali smo
ovaj dati objekat kroz filozofske zakljucke prosirili u
"otprilike polupuna" i "otprilike poluprazna" sto znaci da se vracamo na pocetak ili bolje receno vrtimo se u krug...

Vidis li ti izlaz iz ovog zacaranog kruga ili je bolje da napravimo anketu i koji pojam prevagne neka se uvrsti u prvopis...

Pa... pogledaj s čime je tema počela, a do čega smo došli... To ne bih nazvao vrtnjom ukrug

Mislim da se od samog pitanja vidi da tema nema definirano rješenje, već da se samo o njemu može filozofirati, ipak mi smo izfilozofirali nešto i sad možemo sa veseljem u očima gledati ispred sebe polupunu ili polupraznu čašu

Cekaj da pokusamo u ovom smjeru ici pa kud nas put odvede!?

Na pocetku je Zvezda spomenula da optimizam igra bitnu ulogu po ovom pitanju..
Pa da pokusam i ja da filozofiram u tom pravcu.
Pa evo ovako,ljudima kojima je casa polupuna imaju vece sanse da uspiju u zivotu jer su optimisti
a ljudi kojima je casa poluprazna su pesimisti i cesto su pasivni i kontaju da nemaju sanse i ne bore se za sebe...
Bitan je stav jer sa pola case se nesto moze i uraditi pitanje je sta, hoces li je dopuniti ili isprazniti,
ili ces kukati i nista neraditi, izbor je na osobi a mogucnosti je bezbroj...
A sto me nocas ide ovo filozofiranje...