Samoća

Naslov: Samoća uto oľu 17, 2009 12:00 pm

šta je s tom samoćom? svi se boje samoće. jel' to znaći da smo nepotpuni ako smo sami? može li čovjek biti zadovoljan sam?

_________________
muzika je bitna

[flash(425,355)][/flash]

Naslov: Re: Samoća uto oľu 17, 2009 12:03 pm

I ja se pitam...

_________________
Respect

Naslov: Re: Samoća uto oľu 17, 2009 12:57 pm

naravno da može. štoviše, to je zdravo za dušu s vremena na vrijeme (kao tjelovježba za tijelo).

_________________
"Mi nismo ljudska bića koja ponekad imaju spiritualno iskustvo. Mi smo spiritualna bića koja imaju ljudsko iskustvo..."
G. Zukov

Naslov: Re: Samoća sri oľu 18, 2009 11:01 am

Mislim da je usamljenost gora stvar, a usamljen možeš biti i u društvu....

_________________
always look on the bright side of life

Naslov: Re: Samoća čet oľu 19, 2009 10:04 am

samoća. po meni nastaje zbog odvajanje nutrine od vanjska svijeta. svi svijet žele promatrati "izvan svoje kože", pa tome i prilagode svoje razmišljanje, način mišljenja i ponašanja. nikada nisam sam, uvijek je netko pored mene, ne nužno fizički. sada, kad se posjeduje internet, mobilni telefon i sva ostala čuda, mislim da nikako ne mogu ostati sam. mada, možda bi bilo dobro ponekada okusiti malo samoće, u pravom smislu riječi. sam, u svojim mislima okrenut samo sebi i nikome drugome. možda bi vidjeli nešto što nebi bilo toliko lijepo, pa zato i okrećemo glavu od sebe.

_________________
Ask the Zen warrior (AKA GG)!

Naslov: Re: Samoća čet oľu 19, 2009 10:13 am

stvar je u tome da koliko god mi htjeli okrenuti glavu od sebe nailazimo na osobe u kojima se zrcalimo pa opet napravimo isto, okrećemo glavu. neke osobe to znaju pa im je svejedno da li su sami ili ne.

_________________
muzika je bitna

[flash(425,355)][/flash]

Naslov: Re: Samoća čet oľu 19, 2009 10:46 am

Samoća je stvar tela, dok je usanljenost stvar duše... Sami smo onda kada nema nikoga kraj nas, a usamljeni možemo biti i često i jesmo i u društvu drugih ljudi... Usamljenost je stvar psihe i možemo je postići kada god želimo, jednostavno se povučemo u sebe i svoje misli i osećaje.
Činjenica je da je ljudsko biće uvek beskrajno samo, ma gde bilo. Uvek smo sami i prepušteni sami sebi. Samo što je nekima od nas lakše da o ovome ne razmišljamo... *

_________________
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."

Naslov: Re: Samoća čet oľu 19, 2009 12:19 pm

@Zvezda...slozila bih se...

_________________
Respect

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:08 pm

Usamljenost... ko ne iskusi, ne zna šta je...
Pomislim nekad da bi se već trebalo navići...
a opet...
nekad...
...
*

_________________
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:12 pm

Kao što zvezda kaže, samoća ne mora biti usamljenosti. No nažalost, ona je često s njom povezana.

_________________
Živi i pusti druge da žive

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:17 pm

U pravu si.

Samo je usamljenost... nekako... dublja, mnogo dublja. Tiha i lagana ali beskrajno snažna... *

_________________
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:18 pm

Da, slažem se. Poznajem to

_________________
Živi i pusti druge da žive

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:23 pm

Trag

Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.

_________________
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:24 pm

Ostavi jesen, zvezdo, proljeće je, život se budi. hug

_________________
Živi i pusti druge da žive

Naslov: Re: Samoća čet tra 02, 2009 10:29 pm

Da...

Ali tema je samoća, pa evo i mojih omiljenih stihova o njoj...

Ljubavi, koliko puteva do jednog poljupca,
kakva lutajuća samoća do tebe!
Usamljeni vlakovi kotrljaju se s kišom...........

Pablo Neruda.

_________________
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."