Vreme:

Vreme ne teče kontinuirano, kao što mi mislimo. To što smo uzeli jedan dan i podelili ga na 24 sata od po 60 minuta od po 60 sekundi i onda svaki drugi posmatrali po uzoru na njega, zaista nije dovoljno da bismo mogli da tvrdimo da je to istina. Nije dan uvek iste dužine i posebno ne za sve ljude.
Jedan dan sreće svakako traje mnogo kraće od jednog dana tuge, jedan dan ljubavi od jednog dana usamljenosti ili patnje. Čak i u jednom istom danu imamo sate, ili čak trenutke koji različito traju iako bi, po opštoj podeli, trebali da budu istovetni. Ponekad, čak, uletimo u trenutke zaustavljenog vremena, to su uvek ekstremni trenuci, časovi kada neko osećanje dostigne svoj maksimum, pozitivan ili negativan. Ono nas jednostavno zarobi u sebe, produžava određeni trenutak do u beskonačnost. Časovi čekanja uvek traju duže od časova ostvarenja – da li je čovek jači kao biće kada iščekuje nego kada dobija? Ili je najjači kada daje od sebe, dobrovoljno, i više nego što mora, ne tražeći ništa zauzvrat?
Postoje dani koji nam naiđu iako im nije vreme – dani koji su se već zbili, ili koji tek treba da se dese. To su dani kada smo, bez nekog jasnog razloga, sputani, kada nam ništa ne ide, kada naše reči pogrešno tumače, kao i naše postupke. To je zato jer dolaze u pogrešnom trenutku, onda kada im nije vreme, prerano ili prekasno.
A postoji i sasvim očigledan dokaz da vreme nije ono što mi mislimo. Naučnici kažu da u toku jedne noći sanjamo samo 4 – 5 minuta. Dakle, u realnom vremenu, onom koje merimo časovnikom, svi snovi jedne noći ne bi trebali da zajedno traju više od 5 minuta. Međutim, naši snovi često traju celu noć, čak premaše trajanje jedne noći, pa kako to objasniti? Da li pretpostaviti da u snu traje neko drugo, ili drugačije vreme od ovog koje trošimo na javi? Da li mi to u snu trošimo neko drugo, ili čak nečije tuđe vreme? Ili da je svo vreme takvo, diskontinuirano, subjektivno umesto objektivno, promenljivo umesto konstantno?
Problem svih ovih pretpostavki leži u samoj prirodi ljudskog bića. Sve navedeno možemo samo intuitivno naslutiti, a ne i realno dokazati ili pokazati drugima. A čovek je bolesno realno biće, toliko duboko u realnosti, da je u intuitivno davno prestao da veruje. Toliko zaokupljen realnim problemima, da za maštu, osećaj ili naslućivanje odavno nema vremena. Čovek više ništa ne voli da nasluti, želi sve nacrtano, obojeno i sa dodatnim objašnjenjem o tome šta je autor želeo da kaže.
I na taj način sve uporno i uspešno upropaštava, čak i najlepša osećanja, kao što je zauvek nedefinisana ljubav. Ne može se zapravo voleti ako je čovek previše realan. Realisti, dakle velika većina ljudi, sami su sebe osudili na život bez osećanja, ili, ako tako više volite, na život sa plagijatom osećanja, kojim se zadovoljavaju, jer je u skladu sa njihovim tempom života, ne traži mnogo truda, ni previše mašte.
Nije li to tužno?


*

Eto, moja mala elaboracija o vremenu od pre nekoliko godina...

Mislila sam da bismo se mogli fokusirati na SADA, ovaj trenutak i da li je zaista jedino što postoji???... *

Meni vrijeme nikad nije teklo "normalno", ne čini to ni sada. Jako si lijepo to elaborirala, draga zvezdo

Hvala ti PUNO, Svjetloisjena!!! *

Tužno je to.
Zato ja volim crno-bjele slike od Valleja.

... *

lijep clanak...
zanimljivo je pitanje,koliko smo u stanju kontrolirati sadašnji trenutak?zapravo je sve jedan jedini trenutak kojem mi kroz svoju percepciju dajemo dužinu vremena.što opet povlači za
sobom da osjećaji odredjuju vrijeme.naravno ako se tako
gleda na to.
e sada,kada smo tužni vrijeme traje sporo,kada smo veseli
dugo.znači poanta je da se trebamo osjećati što više tužno
da bi nam život duže trajao!šalim se naravno,no zanimljiv
pogled na teoriju vremena...


znači sreća je u formuli vremena htjeli mi to ili ne,no naći sreću ,konstantnu sreću u životu jedna je druga priča koja iziskuje
puno više truda a i vremena nego jedan jedini trenutak...

Čini se da naš subjektivni osjećaj za protok vremena ovisi i o fiziološkim procesima u našem tijelu. Sjećam se kako sam u planinarskoj školi prolazila neke speleološke vježbe i pritom smo nailazili na špiljske životinjice. Jedna od njih bila je stonoga koja se nevjerojatno spotro kretala. Instruktor nam je rekao da stonoga u tom hladnom ambijentu živi nekoliko puta duže nego u normalnim uvjetima. Ja sam dugo poslije razmišljala o toj činjenici i došla do zaključka da ta usporena stonoga nema nikakvu prednost pred svojom vršnjakinjom na toplom suncu vani jer subjektivno naprosto proživljava svoj život kao i ona vani, naše ljudsko astronomsko ili kakvo već mjerenje vremena njoj ništa ne znači. Tako i tuga i depresija usporavaju subjektivni doživljaj protoka vremena kod ljudi, vjerojatno zaustavljanjem lučenja serotonina ili još nečim...

Vrijeme je u osnovi uzročna misao ( i/ili konsideracija ) da prostor i čestice traju. ( ritam njihovog trajanja je ono što mi mjerimo sa satovima i sa gibanjem svemirskih tijela ).

Prividnost vremena proizlazi zbog promjene u položaju čestica u prostoru.

Promjenjivost je prvobitna manifestacija vremena.

PS : Jako dobar tekst , šta više odličan , čista petica , baš sam ga za guštom i pažnjom pročitao.

Hvala...

Vreme je među najčudnijim pojavama sa kojima se susrećemo... I upravo zato jer smo ga tako hrabro podelili i izmerili, nešto u celoj toj priči ne štima... Za sve servirane stvari trebamo se zapitati ko nam ih servira i zašto... Kada na Zemlji ne bi bilo ljudi i kada bi ptica sletela na neko drvo i upitala ga: "Koje je vreme", drvo bi zaista moglo da joj da samo jedan odgovor: "Vreme je SADAŠNJE"... Toliko o tome čija je tvorevina vreme... *

hmm...vrlo zanimljivo...

Hmmm... Hvala... *

Napisat ću svoje mišljenje.

Vrijeme nam ''sporije'' prolazi kada baš mislimo o tome, a kada ne mislimo, tada ga nismo niti svjesni pa nam se čini kako je ''preletjelo''...
Zato dok smo tužni često razmišljamo o uzroku svoje tuge i želimo da to što prije prođe. Dakle na neki način razmišljamo o vremenu u tom trenu.
A za vrijeme sreće uživamo u trenucima u kojima se nalazimo tog trena pa ne razmišljamo o vremenu. No ako tada počnemo, opet nam se vrijeme ''uspori''.

To je zanimljiv efekt.