Zato jer na nekom nivou odbijaju da poveruju da to moze biti stvarno... *

I to, ali pri otmicama kako brišu sjećanja ili stavljaju druga onda su mutnija i kad se probudiš izgubi se onaj osjećaj da se to stvarno desilo. A 95% ljudi se ne sjeća ničeg, ćak i oteti od strane vanzemaljaca mogu biti ljuti skeptici prema izvanzemaljcima.

To znam... *

hmm...pa ne znam baš. da nismo malo zašli u SF???
al ne slušajte mene, ja sam skeptik do bola.
što se tiče "normalno" i "nenormalno" ma to je sve relativno. od kud mi uopće možemo znati što je normalno a što ne???
ne postoji obrazac normalnog ili neki autoritet koji će ti reći ovo je normalno a ovo nije.
tako da mi blage veze nemamo o tome.
možemo samo raspravljati o kalupu (ponašanja, maloprije ste to spomenuli) ili neukalupljenosti. samo te dvije razlike možemo razaznavati. slažete se ??

E sad...sto je tebi SF, a sto nije?

Meni je najveci problem sto sam i ja po prirodi toliki skeptik da ne vjerujem u stvari koje mi se licno dogode pa se proglasavm ludom i mislim da haluciniram i tako to...onda dojdem malo tu na forum pa vidim da i drugi imaju neka takva iskustva pa mi je odmah lakse... Jer puno toga je normalno, a ljudi tretiraju kao SF...

Znam da nisam ja pitana, ali bas zelim da iznesem svoje misljenje (neka ovo ne spreci Namcora ili druge da ucine isto)...

Verujem da u kontemplacijskoj zoni, u koju dospevamo izmedju reinkarnacija i koja je popularno nazvana 5. denzitet, jedan od naziva, postoji mesto (uslovno receno), koje se naziva Prsten Sudbine. Tu razradjujemo nacrt za svoj buduci zivot sa individuama koje su zaduzene da nam asistiraju, tamo gore ili ovde dole. U okviru planiranja, imamo nesto kao 3D ekrane na kojima posmatramo scene prelomnih trenutaka naseg buduceg zivota i po potrebi mozemo uskociti i isprobati ove scene da bi stekli dublji uvid u desavanja... E, rodjenjem se svi planovi zaboravljaju... To je vec neka druga prica (srecemo soulmates, koje smo ranije namontirali, prepoznajemo znakove koje smo sebi ostavili...), ali kada prozivimo neku od scena koju smo prethodno isprobali u Prstenu Sudbine, imamo osecaj vec dozivljenog (zato jer to i JESTE vec dozivljeno!) i taj fenomen opisujemo kao deja vu!!!

Eto, moje objasnjenje... *

upravo sam i ja to rekla u gornjem postu - ovih dana upravo o tome intenzivno razmišljam - i ako je to stvarno tako ja sam UŽASNUTA!!!
recite mi da nije tako - da se stvari ne događaju na taj način
JER - pa ljudi moji - ja definitivno nisam NORMALNA - da si odaberem ovakav život - NEKAJ SA MNOM OZBILJNO NE ŠTIMA!!!!

@Zvezda...Je li to to sto si vec negdje pisala za deja vu?

Ova teorija da planiramo zivot unaprjed, prijelomne trenutke i to...citala sam o tome...moguce, iako mi nikako nije jasno zasto bas sve zaboravimo...ono da bar imamo neki jaki nagon da znamo za sto smo predvidjeni ili nesto...ovako se rodis i profulas samo tako...ali dobro, nije sad to bitno...
Nego htjedoh pitat ako je deja vu nesto sto bi nam trebalo pomoci da se prisjetimo necega sto smo zacrtali prije nego smo se materijalizirali ovdje ne bi li to onda trebalo biti nesto bitno?
Meni se deja vu u pravilu dogadja kod skroz ne bitnih stvari. Ali zbilja skroz ne bitnih. Tvoja teorija mi se cini izvedivija u varijanti snova, vidovitosti ili tako necega.

Meni se cini da bi kod tog fenomena moglo biti u pitanju vise razloga. Koji put moze biti (kako znanost tvrdi) da ti se zbilja mozak na tren zabloka pa se restarta pa ti se cini da se nesto desilo 2 puta. Ali mislim da i sve druge teorije igraju. Ovisi o prilici. Samo sto je prakticki nemoguce odrediti sto se desilo upravo taj put.

E, vidis, ti prelomni trenuci su, bar po teoriji koju sam ja opisala, po pravilu na izgled sasvim nebitni, ali u njima se nesto u coveku javilo, prelomilo, krenulo drugim tokom... nesto za sta ce mu tek mnogo kasnije doci posledice... taman posla da ti se deja vu javi pri rodjenju deteta ili diplomiranju... A mozes ih promatrati i kao greske u Matrici, jer si htela da probas ranije, sada imas taj osecaj...
A mogu ti reci da moj zivot nikada nisam ovako zamisljala ni planirala, ali imam neverovatan osecaj da sam na pravom putu skidanja svoje karme... sve se desavalo van mojih planova, ali izgleda da je predestinacija odradila svoje, i jos uvek to radi...

@gloria_g
Ne shvatam zasto si uzasnuta?... Meni je taj koncept bio strasan jedno minut i po, a onda sam shvatila da se mnogo toga uklapa...
A da ne verujem u to, ne bih ni pisala... Dakle, ja mislim da stvari tako funkcionisu, zaista... iako sam mnogo puta pitala samu sebe - budalo, zasto bi za Boga odabrala ovo?!?!?!... Valjda su sve lekcije i valjda sam ovde radi ucenja i mogu samo da verujem sebi, da sam odredila najbolje nacine, ma koliko mi se iz ove perspektive ne dopadali... *

Pazi ovo...setam obalom i gledam more i tocno imam deja vu...te setnje i pogleda u more...mislim zbilja nebitno. To se konkretno dogodilo prije sigurno 15-ak godina...nije bas da sam kasnije to negdje primjenila... I sve tako...neke situacije...
A ovo sto kazes da ti se sad cini da je tvoj zivot vodjen nekuda bez da si ti to osobno planirala... OK, kod tebe je to tako...ali kako je kod drugih? Hocu reci pitanje je koliko to funkcionira. Meni se recimo cini da nema sanse da u ovom zivotu postignem razvoj kojem tezim. Isto tako masu stvari se izodvijalo mimo mojih zelja ali ja ne znam da li je to tako bolje obziom se ovo drugo nije ni dogodilo. Ali tu smo gdje smo pa pokusamo napraviti najvise sto mozemo...

Pozz

Iskreno, ne znam za druge...
Ja nikada, bar na ovom nivou svesti i postojanja, nisam ni imala jasan plan za ovaj zivot, i mozda je to dobro, jer sam drzala sebi sve mogucnosti otvorene i odgovarala na prilike kako su se pojavljivale... Mora da sam tamo gore bila mnogo dobar planer...
A i ovo je moja inkarnacija za odmor, sretanje nekih ljudi i duhovni razvoj... Ne zalim se... *

Eh, super ti je ta inkarnacija za odmor

Pitam se da li smo samo mi planeri ili imamo odredjeno sto se od nas ocekuje pa to moramo ukomponirat kako najbolje znamo...i da li se nakon rodjenja netko ipak prati sto se zbiva s nama...

@Gloria_g...A ne znam...malo mi se cini komplicirano da svako sebi kroji sudbinu, a te sudbine se ipak ispreplicu...potreban je neki master mind za to sve poslozit...al mozda kad smo tamo smo svi jedna jednina pa se to sve nekako moze i poslozit...hmmm...

Ovo za duhovne vodice...imas temu na Duhovnost...zove se Duhovni vodici i andjeli cuvari...pa se vidimo tamo