Ova alegorijska priča ima i te kako veze i sa politikom i sa našom zemljom. O čemu se radi?

Naime, neki čovek koga je žena ostavila odlučio je da joj ne da razvod. Ona je otišla kod drugog, rodila mu dvoje dece i jedno devet ili deset godina kasnije kad god je pomene on veli kako je ona njegova žena i kako joj ne da razvod.

Poenta?

Srbija je 1999. godine zahvaljujući „mudroj politici Slobodana Miloševića i dalekovidosti SPS-a“ izgubila Kosovo za sva vremena, ali i dalje plaća njegov spoljni dug (što je Kosovcima veliko olakšanje) i veli kako „ne da Kosovo“.

Kad god neko od vas kaže da bi poginuo za Kosovo (a imao je prilike 1999. kad ih je propustio krijući se po skloništima), neka pomisli na jadnog muža koji ženi ne da razvod, a ona pri tom živi sa drugim i ima decu sa njim.

Mislite o ovome...

sutra dolazim u novi sad hocu 25kvadrata tvog stana ili kuce.

Ha ha ha! Ništa od toga!

nastavi li se u ovakvom tonu zaključavam.