Ja sam se plašio: mraka, vanzemaljaca i vampira.
Mislio sam da noću izlaze stvorenja koje su u stvari senke, koje žive iza nameštaja i dolaze da opsedaju ljude. Nazivao sam ih picama.
Jel ste se vi nečeg plašili, ili jel se još uvek plašite?

Plašila sam se mraka, samoće, nekih životinja, neobjašnjivih pojava... Srećom većina tih strahova je s vremenom nestala. Što ne znači da se ničeg ne bojim. Ostali su mi racionalni strahovi i poneki trag ovih iracionalnih...

Ja sam uvijek dok sam bio mali mislio da mi je netko pod prozorom...A onda jedene veceri sam se i usudio pogledati...A tamo...Gleda neki bajo u moju sobu...Ja probljedio...I od tada pa do 15 godine sam spavao sa svijetlom...

Strah me samo nepoznatog, ništ više.

Kao mala sam verovala u postojanje raznih cudnih bica (ne bi se moglo reci da je sada mnogo drugacije ), ali me je nije bio strah od njih... Naprotiv, zalila sam sto ih nikako ne srecem... *

bojala sam se klaunova i lutki
sada ih samo ne volim

Zar se jedna Lilith necega plasila?

Zasto ne volis klovnove i lutke? Izvini, ali ovo mi je uvek bilo zanimljivo... Sta si mislila da su ili da ti mogu uraditi?... *

plasio sam se mraka.. i to jako.. zapravo, svega onoga sto se moze u njemu pojaviti (e sad tu mozete zamislit dokle seze djecja masta)..
moji imaju vikendicu na selu, pa kad je tamo mrak, okolo suma, nije bas ugodno za nekog tko se boji..

p.s. kakve ovo ima veze s bliskim susretima?

Mislim da bi za tebe bilo korisnije da napises sta se sve to moze pojaviti... *

čega sam se plašila... hm, mraka jel.
i duhova=)

plašila sam se i ja kad sam bila mala mraka i sjene u kutu. taj strah je proizašao iz toga šta su me plašili (ne mama) s tim.
da nije bilo njihove sugestije ne bi bilo ni tog straha.
baš mi je prije neki dan palo na um kako su roditelji i dalje skloni tome da svoju djecu drže pod kontrolom upravo strahom. gledam na dječjem dispanzeru kako mlade mame, šta me je stvarno začudilo, plaše djecu inekcijama, ili u stilu "nemoj tamo, tamo je veliki pauk". pa djeca tako vjerujju roditeljima, oni su za njih centar svemira da je sasvim normalo da će se bojati takvih prijetnji i da će povjerovati u postojanje veliki paukova i vukova koji vrebaju na svakom uglu. svi znamo koliko nam treba vremena da se riješimo takvih strahova.

Silver je u pravu, ova tema uistinu ne spada pod bliske susrete. Ne bih je selila ni u onu miješanu salatu pod razno, pitat ću prije riea da napravi podforum psihologija, ovo uistinu onamo ide, a već mi se više puta činilo da nam nedostaje.

u pravu si.