Nakon sinoćnjeg sna zapitao sam se da li je moguće izvesti suicid u snu. Naime, ja mogu s vremena na vreme da kontrolišem svoje snove i da sanjam ono što unapred odredim. Ili da u snu shvatim da sanjam – pa da sam određujem dešavanja u snu. Tako je bilo i sinoć. Sanjao sam prvo kako prelazim preko drumsko-železničkog mosta na Dunavu, preko onog malog pešačkog dela, i u jednom momentu shvatio da to nije taj most, jer je u snu bio drugačiji, iskarikiran; izgledao je mlitavo, kao muzički instrumenti na čuvenoj Dalijevoj slici „Košmar mlitavih violončela“. Tada sam shvatio da sanjam. I prvo sam zamislio da most nema ogradu – i čim sam to pomislio on je više nije imao. Stajao sam na mostu bez ograde i razmišljao šta bi bilo ako bih skočio na stub ispod sebe. Da li bih poginuo u snu a na javi doživeo infarkt ili pao u komu? Osetio sam užasan strah, kao da sam na javi. Zatim sam zamislio da je most jedna dugačka čelična greda – i on je to istog momenta postao. Hodao sam po njoj teško održavajući ravnotežu. I najzad sam pomislio kako je ta čelična greda zapravo građevinska daska – i ona je to uskoro postala. Tek sad je bilo jako teško hodati po njoj. Poželeo sam da skočim u Dunav, ali da bih se osigurao da to neće biti pâd „postavio“ sam reku, most i ulice horizontalno. Neverovatan osećaj! Reka teče u svim pravcima a automobili se penju prema nebu. I ja skačem. I pâd traje čitavu večnost. I ja pri padu mlataram rukama i nogama i budim se okupan znojem videvši da zaista u krevetu mlataram rukama i nogama. E, sad, pitam se šta bi bilo da sam u snu pao u vodu. Da li bi to bilo samoubistvo u snu? I da li bih i na javi bio mrtav? Šta vi mislite?

Probudio bi se znojan Tako sam ja

ja sam imala slučaj da sam u snu doživjela nešto zbog čega sam bila sigurna da ću umrijeti (a otvorila sam i topic o tome u bliskim susretima). mislim da je moguće umrijeti od straha u snu,da.. vjerovatno, ako već imaš lucidne snove, možeš kontrolirati i svoje emocije? znači,ne vjerujem da bi umro od straha kad već znaš da je to samo san..?

Ja sam samo jednom uspio iskontrolirati san dovoljno brzo da se ne stignem probuditi I tad sam se ubio Bilo je awesome, napisao sam u topicu o lucidnom sanjanju

nemozes si ubiti dusu.... to je nemoguce.....
nju moze oduzeti samo onaj koji ju je napravio... Bog...

ako bi pokusao samoubojstvo.... samo bi osjetio padanje i zatresao bi se.... tj. dusa bi se naglo vratila u tijelo....

kako to misliš- ne možeš ubiti dušu?
pa ne ubija se duša nego tijelo

Nisam ni rekao da bih ubio dušu, samo da bih izvršio samoubistvo.

Pao mi je kamen sa srca.

Kada sanjamo.... tijelo se odmara a dusa ima svoju pustolovinu..... i srlja okolo.

kad ti se nesto desi dusa se naglo vrati u tijelo i time dobite onaj osjecaj padanja, vrtnje ili kako god vec......

zanimljivo - to mi nikada nebi palo na pamet

Mozes iskusiti smrt u snovima, neki vjeruju kako su uzroci takvim snovima veliki stresovi u vezama, skoli, poslu, depresija... neki pak misle kako je to vrijeme za novi pocetak ili obnavljanje. Ali ako covjek nije teski srcani bolesnik onda je u snovima nemoguce doista i umrjeti.
To je upravo zbog onog trzaja koji se kod nekih desi dok sanjas da padas, inace se to naziva miklonicki trzaj i ne postoji konkretan razlog zasto se to dogada. Jedna teorija je da je to naš instinktivni odgovor na situaciju koju nas mozak percipira kao potencijalno opasnu. Katkad su snovi toliko stvarni da nas mozak vjeruje da zbilja padamo sa necega ili da smo zaista u nekoj opasnosti i salje signale tijelu da pocne "bjezati". U tom trenutku se ili budis ili shvatis da sanjas pa se mozak "smiri".