Jesam li normalan... ?

evo novi sam tu...ali i imam puno dogadaja iz zivota...imam 14 godina...
npr...evo dogadaja...
npr prije neznam koliko sam sanjao nesto..i toga se ni nesjecam ni nista...
i neki dan mi se to sto sam sanjao dogodi...i kada je iz tog dogadaja npr nekog detalja se sjetim i onda se sjetim toga da sam sanjao to ...
sad...sto je to ? jesam li Lud ili sta ? ili je to vidovitost..sto ja smatram da smo svi vidoviti ali da to nekontroliramo...ili nismo jos dosta razvijeni s te strane ..pa samo slabi dio tek kada se dogodi saznamo...a kada bi nekako to mogli usavrsavati..da li bi znali dogadaje iz buducnosti ?

Welcome!!! *
O snovima Ti preporucujem da malo citas po ovom nasem forumu, ima svasta... pa onda postavi potpitanja... *

R4Z0R je napisao/la:

evo novi sam tu...ali i imam puno dogadaja iz zivota...imam 14 godina...
npr...evo dogadaja...
npr prije neznam koliko sam sanjao nesto..i toga se ni nesjecam ni nista...
i neki dan mi se to sto sam sanjao dogodi...i kada je iz tog dogadaja npr nekog detalja se sjetim i onda se sjetim toga da sam sanjao to ...
sad...sto je to ? jesam li Lud ili sta ? ili je to vidovitost..sto ja smatram da smo svi vidoviti ali da to nekontroliramo...ili nismo jos dosta razvijeni s te strane ..pa samo slabi dio tek kada se dogodi saznamo...a kada bi nekako to mogli usavrsavati..da li bi znali dogadaje iz buducnosti ?

Da - postoje vidoviti snovi. ukratko - 3 vrste snova:
1. oni koji vrte po mozgo nešto što te muči, neki problem
2. snovi koji vrte i prevrtavaju svakodnevnicu
3. i vidoviti snovi.

pojava, te učenje analizi snova ti je cijela jedna poduža tema. postoje i tečajevi tj. male školice učenja analize snova. uguglaj pa ćeš naći.
za početak ti mogu savjetovati da vježbaš pamćenje.
ujutro kad se probudiš, dok se još ne pomakneš u krevetu prođi mislima kroz san - da ga zapamtiš - a još bolje da zapišeš tako da se u vremenu možeš vratiti u svoju tekicu i pročitaš san, kad ti se nešto učini poznato kod događaja u javi.

to ti je sve čarobno, i vrlo zanimljivo, uživaj!!!

ja cu samo jedno dodat: normalni ljudi jednostavno ne postoje

Kako ne postoje...naravno da postoje. Problem je samo u definiciji normalnog!

Normalno je meni sinonim za uštogljeno, dakle mentalno i emocionalno kruto. Zato volim reći da se s normalnima ne družim kad ne moram. Volim biti u društvu trknutih

I trknuto je relativan pojam

Iz cega proizlazi da je trknuto zapravo normalno

Znaci mi smo svi normalni! Jeeee

Bas

Po psiholozima, normalno ponasanje je ono koje ne odstupa previse... *

Jeste, ali da bi nesto ne odstupalo previse moramo imati masu nekakve jednoobraznosti... Kod ljudi postoji problem sto se cesto ponasaju po nekom kalupu koji se smatra opceprihvacen tako da na kraju ispada da je kalup taj koji je normalan, a ljudi se samo izvani prilagode istom. Drugm rjecima mislim da ima puno vise "trknutih" nego sto ih se zeli pokazat. Dapace da su svi trknuti (kako mi se svidja taj izraz ) ali glume kako bi se upasali u kalup. Malo sam spetljala ali mislim da se kuzi sto hocu reci

Kuži se i slažem se s tim što se kuži

Kapiram...
Masa onih koje smo, jer ne znamo sta cemo s' njima, zatvorili iza resetaka, navodno lako menjaju realitete i ulecu u njih... ? To sam skoro cula... *

Zaboravil iste 4. vrstu snova...snovi koji ustvari nisu snovi

Na sta mislis...? Na neku vrstu projekcije ili menjanja realiteta?... *

Da, astralne projekcije. A i fizičke otmice npr. i sjećanje tih otmica ljudi pripisuju snovima.

Zato jer na nekom nivou odbijaju da poveruju da to moze biti stvarno... *

I to, ali pri otmicama kako brišu sjećanja ili stavljaju druga onda su mutnija i kad se probudiš izgubi se onaj osjećaj da se to stvarno desilo. A 95% ljudi se ne sjeća ničeg, ćak i oteti od strane vanzemaljaca mogu biti ljuti skeptici prema izvanzemaljcima.

To znam... *

hmm...pa ne znam baš. da nismo malo zašli u SF???
al ne slušajte mene, ja sam skeptik do bola.
što se tiče "normalno" i "nenormalno" ma to je sve relativno. od kud mi uopće možemo znati što je normalno a što ne???
ne postoji obrazac normalnog ili neki autoritet koji će ti reći ovo je normalno a ovo nije.
tako da mi blage veze nemamo o tome.
možemo samo raspravljati o kalupu (ponašanja, maloprije ste to spomenuli) ili neukalupljenosti. samo te dvije razlike možemo razaznavati. slažete se ??

E sad...sto je tebi SF, a sto nije?

Meni je najveci problem sto sam i ja po prirodi toliki skeptik da ne vjerujem u stvari koje mi se licno dogode pa se proglasavm ludom i mislim da haluciniram i tako to...onda dojdem malo tu na forum pa vidim da i drugi imaju neka takva iskustva pa mi je odmah lakse... Jer puno toga je normalno, a ljudi tretiraju kao SF...

Namcor je napisao/la:

E sad...sto je tebi SF, a sto nije?

Meni je najveci problem sto sam i ja po prirodi toliki skeptik da ne vjerujem u stvari koje mi se licno dogode pa se proglasavm ludom i mislim da haluciniram i tako to...onda dojdem malo tu na forum pa vidim da i drugi imaju neka takva iskustva pa mi je odmah lakse... Jer puno toga je normalno, a ljudi tretiraju kao SF...

slažem se s tobom i više nego kaj bi htjela

kaj misliš o tome, da si mi sami sebi "odredimo životni put, smjer kretanja i događaje" prije nego što dođemo u ovaj fizički svijet??? nečeg se sjetimo dok se događa - pa nam se to čini kao fenomen "već viđeno".
odnosno, mi smo tom prisjećanju dodijelili taj naziv, jer naravno čovjek mora imati ime za sve, a i objašnjenje uglavnom materijalno???

Znam da nisam ja pitana, ali bas zelim da iznesem svoje misljenje (neka ovo ne spreci Namcora ili druge da ucine isto)...

Verujem da u kontemplacijskoj zoni, u koju dospevamo izmedju reinkarnacija i koja je popularno nazvana 5. denzitet, jedan od naziva, postoji mesto (uslovno receno), koje se naziva Prsten Sudbine. Tu razradjujemo nacrt za svoj buduci zivot sa individuama koje su zaduzene da nam asistiraju, tamo gore ili ovde dole. U okviru planiranja, imamo nesto kao 3D ekrane na kojima posmatramo scene prelomnih trenutaka naseg buduceg zivota i po potrebi mozemo uskociti i isprobati ove scene da bi stekli dublji uvid u desavanja... E, rodjenjem se svi planovi zaboravljaju... To je vec neka druga prica (srecemo soulmates, koje smo ranije namontirali, prepoznajemo znakove koje smo sebi ostavili...), ali kada prozivimo neku od scena koju smo prethodno isprobali u Prstenu Sudbine, imamo osecaj vec dozivljenog (zato jer to i JESTE vec dozivljeno!) i taj fenomen opisujemo kao deja vu!!!

Eto, moje objasnjenje... *

upravo sam i ja to rekla u gornjem postu - ovih dana upravo o tome intenzivno razmišljam - i ako je to stvarno tako ja sam UŽASNUTA!!!
recite mi da nije tako - da se stvari ne događaju na taj način
JER - pa ljudi moji - ja definitivno nisam NORMALNA - da si odaberem ovakav život - NEKAJ SA MNOM OZBILJNO NE ŠTIMA!!!!

@Zvezda...Je li to to sto si vec negdje pisala za deja vu?

Ova teorija da planiramo zivot unaprjed, prijelomne trenutke i to...citala sam o tome...moguce, iako mi nikako nije jasno zasto bas sve zaboravimo...ono da bar imamo neki jaki nagon da znamo za sto smo predvidjeni ili nesto...ovako se rodis i profulas samo tako...ali dobro, nije sad to bitno...
Nego htjedoh pitat ako je deja vu nesto sto bi nam trebalo pomoci da se prisjetimo necega sto smo zacrtali prije nego smo se materijalizirali ovdje ne bi li to onda trebalo biti nesto bitno?
Meni se deja vu u pravilu dogadja kod skroz ne bitnih stvari. Ali zbilja skroz ne bitnih. Tvoja teorija mi se cini izvedivija u varijanti snova, vidovitosti ili tako necega.

Meni se cini da bi kod tog fenomena moglo biti u pitanju vise razloga. Koji put moze biti (kako znanost tvrdi) da ti se zbilja mozak na tren zabloka pa se restarta pa ti se cini da se nesto desilo 2 puta. Ali mislim da i sve druge teorije igraju. Ovisi o prilici. Samo sto je prakticki nemoguce odrediti sto se desilo upravo taj put.

E, vidis, ti prelomni trenuci su, bar po teoriji koju sam ja opisala, po pravilu na izgled sasvim nebitni, ali u njima se nesto u coveku javilo, prelomilo, krenulo drugim tokom... nesto za sta ce mu tek mnogo kasnije doci posledice... taman posla da ti se deja vu javi pri rodjenju deteta ili diplomiranju... A mozes ih promatrati i kao greske u Matrici, jer si htela da probas ranije, sada imas taj osecaj...
A mogu ti reci da moj zivot nikada nisam ovako zamisljala ni planirala, ali imam neverovatan osecaj da sam na pravom putu skidanja svoje karme... sve se desavalo van mojih planova, ali izgleda da je predestinacija odradila svoje, i jos uvek to radi...

@gloria_g
Ne shvatam zasto si uzasnuta?... Meni je taj koncept bio strasan jedno minut i po, a onda sam shvatila da se mnogo toga uklapa...
A da ne verujem u to, ne bih ni pisala... Dakle, ja mislim da stvari tako funkcionisu, zaista... iako sam mnogo puta pitala samu sebe - budalo, zasto bi za Boga odabrala ovo?!?!?!... Valjda su sve lekcije i valjda sam ovde radi ucenja i mogu samo da verujem sebi, da sam odredila najbolje nacine, ma koliko mi se iz ove perspektive ne dopadali... *