Noćas sam sanjao

Inače moji snovi su uvek nepovezani, totalno budalasti i brzo ih zaboravim, ali ovaj sam zapamtio do tančina jer je to prvi san u kojem sam osetio emocije.

Sanjam kako lutam po nekom ogoljenom mračnom kamenito-prašnjavom svetu => nešto tražim... Ničeg nema, nigde žive duše, samo zvezdano nebo iznad mene, kamenje, neravnine, mrak i prašina. Ja tražim i uporno tražim, ali kao da sve vreme gledam u nebo i na nebu tražim to što meni treba.
Uporno tražim i tražim po nebu, zadivljen pogledom u zvezde, ali tražim i po svoj toj mračnoj pustari to nešto...
Posle nekog vremena, tužan sednem na neki kamen, koji je više ličio na stepenik, te pogledam u drugi kraj neba.
Ono što sam videlo izazvalo mi je divljenje i radost kakvu u životu nisam osetio. Osećao sam se kao dečak koji je dobio omiljenu igračku, osećao sam se kao da sam pobedio i našao ono što sam tražio, neka tomplina me je obuzela. Zapravo video sam planetu Zemlju, tako realističnu, sa tako izraženim njenim prirodnim bojama i sjajem praćenim svemirskim blještavilom, da sam želeo na tom mestu provesti svo vreme ovog sveta i posmatrati je. Zapravo video sam je isto onako kako mi vidimo Mesec sa Zemlje, samo sa svim bojama, dva kontinenta, pa čak i oblacima. Planetu Zemlju sam video u ovakvom položaju, sve sa oblacima:


Dok sam gledao u našu planetu, u jednom momentu sam ispružio desnu ruku i kažiprstom sam pokazao na Zemlju i rekao: "OVO JE MOJA KUĆA". Osetio sam mir koji nikada do tada nisam osetio, ni u snu ni u javi.
Ali za sve vreme tog sna imao sam osećaj kao da komuniciram sa nekim (ili sam sa sobom). E to nešto (ili sam to ja sam sebi) mi je govorilo da je bilo dosta, jer sam našao ono što sam tražio, i da bi trebao da idem odatle KOD MOJE MAME, ali ako ne želim - ne moram... Video sam Sunce kako polako izlazi, te svojom svetlošću smanjuje blještavilo Zemlje. Posle toga sam se probudio. Probudio sam se sa strašnim bolom u grlu, ali i sa nekim unutrašnjim mirom i ispunjenošću.

Super ti je san.

OK, na ovoj temi nećemo pisati o svojim snovima. O tome imamo drugu temu Snovi- sanjarica.
Prvi san ću ostaviti jer je prekrasan i mislim da je autor imao razlog zašto je otvorio posebnu temu za ovaj san; htio je prenijeti poruku

Grof, kada lutamo po Zemlji ona nam se čini toliko veliko, beskrajno i pusto da nemamo osjećaj da je tu negdje naš dom. Iako iz svemira izgleda lijepo i povezano , vjerojatno, kada na Zemlji ne nađemo traženo pomišljamo na nebo, mi ne možemo otići na nebo i shvatiti da je Zemlja naš dom. Ako smo svi u jednoj točki u Svemiru zašto se ne osjećamo tako? Zašto ne nalazimo ostale duše?
Kako onda? Kako onda izaći iz svoje perspektive i vidjeti da je sve povezano?

Moj današnji san



Sanjao sam kako sa nekim ljudima u pocepanom odelu (a ni jednog od njih nisam poznavao), na primorju, tucam kamenje. Kao to mi je posao.
Slično kao da radim u kamenolomu, ali nije to bio kamenolom. Više liči na neki rudnik, ili još preciznije pećinu u kojoj ima poprilično podzemne vode, u kojoj lupamo kamenje. Napolju (van te pećine) bila je velika plaža puna ljudi. Čula se dečija graja, ljudi su se kupali i sunčali, ma sve kao na moru. Kad odjednom prestajem sa radom i ostavljam svoj čekić kojim sam lupao kamen, te se uputim prema plaži i moru. Ulazim u more i plivam, plivam i plivam prema drugoj obali. Primetio sam da je voda duboka jedino na početku, pri prvoj obali, a posle je sve plića i plića. Ne znam zašto sam uopšte ulazio u vodu, ali osetio sam veliku potrebu da odem na drugu stranu.
Kako sam se približavao drugoj obali, lakše sam i brže plivao. Kada sam doplivao do druge strane, zatekao sam meni poznate ljude iz generacije, koji su u real life-u uspeli tamo gde ja nisam. Još od detinjstva sam želeo da budem kao oni, ali sam nekim mojim svinjarijama uvek zapinjao tamo gde su oni uspevali.
Osetio sam sreću što sam na toj strani... Ali u jednom trenutku pogledam u svoj donji deo tela, i primetim da nemam kupaće gaće, odnosno da sam skroz golišav. Bilo me je sramota. Uskočio sam u vodu i pošao nazad na prvu obalu. Probudio sam se.
----------------------------

Posle ću vam ispričati kako sam protumačio ovaj moj današnji san, sad moram da žurim... Pozdrav svima!

Veoma mi se sviđa

ja godinama sanjam nemirna mora,neznam gdje zapelo??

Jednom ,kao dete, s nekih 6-7 godina, sam sanjala kako negde u belilu vidim krevet, ali onaj kao iz bajki...sa zastorima oko sebe....iz njega je ustala prepela devojka...i sela na neku ljuljacku...i doljuljavala se do mene...njen lik cesto sanjam jos uvek...ali uvek je tako lepo, neki mir mi unese...ne znam zasto se ponavlja ni da li bi uopste trebalo nesto da predstavlja...

nekidan sam sanjala kako letim (zapravo to vrlo često sanjam) i kako sam doletila ne neke rajske otoke, ali nisu bili s palmama, nego tropska šuma... ajmeee divote, oduzima dah, i san je bio tako stvaran, i okolo tih otoka nije bilo mora nego šuma, sve je izgledalo kao neko veliko jezero usred šume s 3-4 prelijepa otoka...