Teenager si i starci te nerviraju. To je OK! Naučno dokazano da se dešavaju hormonalne promjene koje između ostalog stvaraju netrpeljivost prema svojim starcima. Priroda se pobrinula da ptići odlete iz svojih gnijezda

E, imam pitanje. Moja teen rodica (ilitiga sestricna) je svojedobno imala ispad prema roditeljima u stilu da se nece vratit doma, da ovo, da ono...inace ju pustaju da izlazi, da se druzi i tako dalje i tako blize pa nije da je to bio razlog. Ono sto mi nikako nije jasno jeste upravo nedostatak razloga za takvu reakciju
Mislim...u cem je stos?

Samo znam da da sam ja tako sto izvela sigurno ne bih mogla otici od kuce, a bome ni iz bolnice gdje bih zavrsila

Pa teen razdoblje karakterizira tendencija odvajanja od roditelja, to tome i služi. Ako im ne damo razlog za pobunu, oni ga nalaze i tamo gdje ga nema (u to sam se i sama uvjerila jer spadam u liberalnije roditelje ili barem one koje djetetu objasne zašto se nešto može a ne što ne može ili ne smije, obično s jakim argumentima ).

Proces završava do 25. godine, no kod nekih ne završi nikada, pa ni smrću roditelja kad se ovisnički odnosi prenose na partnere ili druge bliske osobe i mogu stvoriti jako velike probleme.

Uostalom, Gali je onom posljednjom kratkom i jasnom rečenicom rekao sve.

Ma ja se sa starom dobro slazem, ali me baba zna izivcirat i izbacit iz takta ko niko.
Njoj neke stvari jednostavno ne mozes objasnit.

Ja se sa svojima koljem zadnjih 10 godina...al u pubertetu nije bilo tak strašno kako mi je zadnjih godinu dana..ono tko bi reko..postalo je nepodnošljivo...samo mi traže mane koje mi nabijaju na nos, traže razloge za svađu, prigovaraju (čitaj: deru se) zbog najmanjih gluposti,...ono nevjerojatno! Al tako je svaki dan...čim me sretnu u stanu, samo traže što bi mi mogli srat..Baš bolesno! I full umanjuju moj doprinos u kući (kućanski poslovi-reodvito ih obavljam, jednom da zaboravim nešta, odmah: "Ti ništa ne radiš blablabla...") Sjest i razgovarat s njima normalno je postalo nemoguće. Čini mi se ko da sam ja zrelija od njih u nekim trenucima. Očito me se silno žele riješiti..e pa želim se i ja njih!

ja ovo ne mogu od straha čitati. ono, uspoređujem i pitam se izgledam li i ja tako u njihovim očima?

ma nema šanse

mislim da je bas problem u tome sto ze nacin zivota dosta promijenio u zadnjih 20 godina. razvoj tehnologije, interneta, medija i svega ostalog je promijenilo teznje i zelje mladih. zbog toga nas roditelji, po mom misljenju ne razumiju, jer su oni zivjeli drukcije od nas. sada ne znam kako je kod drugih ali kod mojih je tako. a mislim da je to i do mentaliteta, ne toleriraju nam neke stvari sto ostali vrsnjaci smiju. pa me to malo iritira i nervira... ne malo, malo vise :S

I ja pucam na sličnim stvarima, i nikako da shvate da bi mi mogli izaći u susret kad sam tako uporna. Neke stvari se kod mene ne mogu i basta. Zadnje sam imala raspravu sa starijim koji je neko vrijeme mlađem govorio majmun kao normalan naziv. Na kraju sam mu objasnila da ću ja umrijeti prije nego što takvo nazivlje prihvatim, dakle, nema šanse da to dozvolim, barem dok sam prisutna. I bilo je učinkovito, konačno