ma meni je moj nećak, ima sad godinu i pol, presladak je skroz... ali nevjerojatno je kako brzo rastu... kao da je jučer bio kad se rodio i bio onako malešan i strah me je bilo ga držati da mu se nešto ne bi dogodilo, a sad priča, sve zna reći, sve razumije, trči igra se... nevjerojatno

Ja ponekad poželim da su tako mali slatki nedužni... Teško je s pubertetlijama

a mogu misliti...
ja nekad stanem i razmislim o tome što sam sve svojoj majci priredila nekakvih beskrajnim durenjem i željama i nekim stvarima koje mi nisu bile potrebne i svađama i sl... sad je već bolje...

Sjećam se i ja, srećom sam se uglavnom samo durila

@ malena...
Doci ce...brzo,brzo...kad je termin?
A to o ledjima,e draga.
Mene nikada nisu prestala boleti.
Posle je tek...do 2. godine ces se nadizati sve teze i teze...a i kasnije.
Ja ti dizem jos uvek sina od 6 g.
Voli da se okaci na mamu!
Jedino gde sam se stedela je da sam odbijala da ih nosam kad ne treba.
Kakve ruke,uspavljivanje sa ljuljkanjem-to ne.
Dizanje samo kad mora!
Tu ih naucis da sami spavaju i da se ne kace nosi me!
Posebno kad prohodaju,e tu je recenica"rodila sam ti noge koristi ih" bila presudna.
Nije to odbijanje neznosti nego prakticnost.Neznost moze i bez nosanja do ludila.
Ja sam jos na prvom porodjaju zadobila isijas.Grozno,nisam se 6 meseci mogla uspraviti.
Muz mi je tu jako pomogao-hvala mu do neba.
I sad mi pomaze.Kad se kace na mene on ih uvek uzme i kaze im da mamu bole ledja i ok.Oni uce i prihvataju.
Deca su jako pametna bica,i dok su mali uglavnom koriste svoju pamet kako da udovolje sebi.
Neki to nikad ne prestanu,tu je vec uloga roditelja koja bi trebalo da ih usmeri da nisu sve u svemu i da se planeta ne vrti zbog njih.
To je tezi deo roditeljstva...
Lepo ti nosi svoje cedo,ne boj se ,"priroda sve uradi sama".Nema straha,rad,red i disciplina.
Strah od bola...Boli te stomak,kao da imas jake kolike...a "ona" nista,to nista ne osecas.Stomak,gore to kida...ali ima i pauza.Taj bol te tera da se napinjes-jako!
Prodje,hormon uradi svoje,sva si ko omamljena,blago recena nemas poima sta ti je,a i ne razmisljas niocemu...
Videces,proci ce brzo,a kad stigne SIN onda ce se svemir otvoriti.
Ljubav,drzimo ti fige!~ :cheers:

Hvala.
Znam da će sve to brzo proći i da će bit prekrasno. A za naučit ga nekim stvarima, eh... To je škola koju prvo ja trebam proći. Znam, 100 % sam sigurna da će moj sin biti najrazmaženije stvorenje na svijetu, i da ću sama bit kriva za to. Ali takva sam, a mislim da je većina takva sa prvim ditetom.
Termin mi je 21.02.

Ja sam stroga mama,a opet me obozavaju!

Nije stvar toga hoće li me više volit ako više dopustim, nego znam da će bit tako jer sam ja takva. A tek moj muž... Ono što ja neću dopustiti, on će...

Ha,ha,ha!
Nek su pre svega zivi ,zdravi,dugovecni.
A mi,kako nam bude-bice.

@Malena...ako su tvoje godine tocne...kako si se odlucila tako rano na roditeljstvo?
Danas se granica dosta pomakla u odnosu na prije samo 30-ak godina...

Nisam se baš odlučila, ali nisam se ni pazila. Jednostavno mi je bilo svejedno. Ako bude bit će i to je to. Pola godine ranije sam prestala piti pilule jer sam shvatila da se više ne želim toliko čuvati. Pa kad dođe, dođe...
Da, godine su mi točne. U vezi sam bila četri ipo godine, živili smo neko vrime skupa i nisam se imala razloga više paziti. Željeli smo oboje dijete, samo smo se pitali je li rano, posebno radi mojih godina. Onda smo odlučili ić tako, kad se ''dogodi'', super...

Što se tiče granice, to je stvar osobnog izbora. Svi bi htjeli uživati u životu, pa tek kasnije formirati obitelj. Ja mislim da ja mogu uživati i sa djetetom. Ne kažem da će mi sve biti idealno, ali mislim da imam dovoljno snage za to.
Neki su me pitali isto to pitanje, a ja sam im rekla da se ja osjećam spremnom poniti taj teret dalje. Prešla sam fazu izlazaka gdje se ide vanka samo da se ne ostaje doma, napit se svaku subotu, izludirat se i to je to... Prestala sam i sa tim izlascima prije dvi godine. Jednostavno osjećam da mi je došlo vrijeme za nešto drugo, nešto novo i nešto odgovornije... A zašto to ne bi onda sada, pa da u 40. nemam malu djecu, nego već samostalnu, pa da i ja uživam u tim godinama... Ako me kužiš šta hoću reći?

Ja odlično kužim jer sam jedno rodila dva mjeseca prije tridesetog rođendana, drugo u tridesetdrugoj

Fizički je naše tijelo najspremnije za trudnoću upravo u maleninim godinama, kaže se između 18 i 25. ako se dobro sjećam. Ja sam za dlaku izbjegla da me proglase starom prvorotkinjom i gnjave dodatnim pretragama koje u normalnoj trudnoći nisam željela

No moram priznati da ja osobno u 21. godini nisam bila nimalo spremna za trudnoću. Ne fizički, nego psihički.

Zato je istina da je sve to vrlo individualno. U mojim godinama malena će već imati uvjete da bude baka ako se sin požuri, a ja sam se sad tek nedavno izvukla iz vrtića (dobro, prije tri i pol godine, ako ćemo pravo...) Nije mi žao kao što ni malenoj nije, i iskreno se nadam ni neće biti žao

@Malena...ne poznajem te pa pitam... Je fizicki gledano su te godina najbolje. Ako si spremna onda je to odlicno. Poznajete se dugo i sve funkcionira, zasto ne... Ali ja se definitivno nisam osjecala spremna na tako nesto ni u tvojim a ni u svojim godinama... To je zato jer se previse brinem...znas ono, kako da donesem na ovaj svjet jedno malo neduzno stvorenje...i sve sta uz to ide... Znam da to nije bas sjajan nacin razmisljanja...

Inace mislim da svake godine donose nesto...kako prednosti tako i nedostatke...pa tako i kod onih koji rode sa 20, 30, 40...sve ima svoje za i protiv...tesko je reci da je nesto bolje osim u fizickom pogledu...

To je samo moje misljenje...

Pozz!

I ja razmišljam o tome na kakav svijet donosim dijete i muči me dosta, ali pretpostavka je da bi prije ili kasnije išla na bebu, a sumnjam da će kasnije biti bolje što se toga tiče, pa...
A što se tiče toga da svake godine donose neke prednosti, neke nedostatke, slažem se s tim. Ja se sad osjećam spremnom za to i želim to, zato sam i išla u to. Da se nisam osjećala ovako, viruj mi ne bi još prestala piti pilule i sigurno ne bi zatrudnila...