Vile

Da, zeljezna krila Mozda su cak Srebrna Da, Srebrna krila!

Ma i meni lici ko neka zeljezna glupost.....
Pogledajte samo strukturu kostiju na šaci....
Kad se malo zabuljis, cak mozes i nokte vidit....
Cista glupost.....
Kad ju je vec krampus kremirao onda bi se trebala raspadati a ne ostati onako ocuvana....
Zlocesta vila

hahahahah

hahaha zanimljivo, zanimljivo, bas vam je spaljena ova vila


a ne znam vjerujem li.. mislim, pod koju to definiciju vila se uopće misli? Što bi bila ta bića, odakle dolaze? duhovi? nešto drugo?

spaljeno do kraja

floridana je napisao/la:

i ja imam priču, od moje matere kad je bila mala. spavala je skupa s porodicom na tavanu a ispod u prizemlju je bila štala u kojoj su držali konja. po noći bi čuli kako konj rže od zadovoljstva, a ujutro bi mu našli ispletenu pletenicu u grivi koju ni nakon više pokušaja nikako nisu mogli rasplesti. govorili su joj da su to vile isplele. to se ćesto dešavalo.

Istu pricu je meni pricala moja baka. I da su im onda savjetovali da stave cesnjak ukoliko je se zele rijesiti (ne,nema veze s vampirima). objesili su glavicu cesnjaka na vrata stale i drugo jutro je kobila prosepavila,treci dan uginula. Neobjasnjivo...Mozda male vile Zvoncice stvarno postoje ^^

prije par dana prije ustajanja me razbudila vila. u sobi je hladno i nema muha ,komaraca itd. izpred nosa osjetila sam kako mi mase krilima lagani vjetricje bio na mojem nosu vidjela sam samo iskru ispred nosa . nakon kratkog trenutka vrata od sobe su se otvorila . do tadasnjeg dana tesko su se otvarala sada se otvaraju lako.

svijetlo i ljubav , maya

posto vidim da se pocelo pricati i o vampirima ono sad nevezano uz twilight jel vjerujete u njih? jel postoje (jos uvijek)? i kako su "nastali"?

zbunjola je napisao/la:

posto vidim da se pocelo pricati i o vampirima ono sad nevezano uz twilight jel vjerujete u njih? jel postoje (jos uvijek)? i kako su "nastali"?

zbunjolo ima tema o vampicima negdje brijem kriptozologija pa probaj tam

ja imam druga koji kaze da ima neko drvo gde oko 12 uvece igraju vile .. nisam mu verovao ali kad me je odveo tamo nisam se tako salio. to je bilo samo 1 drvo na celoj livadi svuda je bila velika trava samo oko ddrveta nije bilo trave? Malo sam razmisljao i ajde da probam da nesto izvucem. svi od tih ljudi u tom mestu znaju za to drvo i svi znaju te price i to im je kao normalno?? Meni nije pa sam i dalje trazio. Onda sam dosao do nekoga ko mi je rekao da neko ima snimak i da se ne vidi jasno samo se vide bela svetla ali oni tvrde da su to bile devojke koje igraju... Sad do tog snimka ja nikako nisam mogao da dodjem. To je bilo skorije sa drugom sto sam isao ali je snimak star 2-3god. i zato ga ne mogu naci...

posto sam tragao za tim pricama nailazio sam i na druge price...
Ovako jedan covek se vracao sa nekog slavlja sam i prolazio je pored neke vrbe i video lepe devojke kako igraju i kako ga zovu. odjednom se nasao u sred kola i nije mogao izaci. Kad je pokusao da izadje one su stalno bile oko njega. tako da je stalno video bela svetla i trcao je ali su one uvek bile oko njega- slicno kao duga kad je juris:D. mnogo mu je pozlilo i hteo je da padne u nesvest ali odjednom je video neka svetla kako se priblizavaju i vile su nestale odjednom.. a ta svetla su bila kola koja su naisla... ispostavilo se da je taj covek ko zna kako se stvorio na nekom putu. Bio je sav iscepan i prljav i vise nikad nije smeo ici sam kroz sume...

Nadam se da su vam se svidele price jer sam se bas namucio da ih nadjem. Nasao sam i jos 1 oko nekih vestica ali je to moozda neko podmetnuo ali nema veze procitajte i to u topic vestice

Posto nisam nasao topic vestice pisacu ovde...
Ovako moja 3 druga se seteju svaki dan i navece oko jezera i ja vvolim sa njima. ali su jedan dan hteli da kampuju... Tako su oni ostali uvece ali nisu mogli da spavaju jer im je bilo jako dosadno pa su krenuli kuci. Isli su oni tako kroz sumu i na obali su videli neke ja mislim djavolske simbole kao neke trouglove-krugove na znam sta su videli. Po kamenju se vidi neki krug i u centru kruga neke svece koje su vec gorele. To je bilo postavljeno na nekom postolju. Drug se uplasio i nije hteo da ide tuda ali je ovaj drugi prosao po sred tog kruga i sutnuo one svece i razbacao sve. Sad ja kazem da oni 100% ne lazu jer ih je 3 i govore isru pricu a i bas nisu toliko pametni da sve to smisle:D a i drugovi su mi pa me ne bi valjda toliko lagali.

Imaš još koju priču? Fora su mi takve stvari

Super mi je ova prica o vilama i usporedba sa dugom

Nemam vise ali cu traziti jos. "samo za vas, jer ste vi to trazili "

mEN_iN_WHite je napisao/la:

Posto nisam nasao topic vestice pisacu ovde...
Ovako moja 3 druga se seteju svaki dan i navece oko jezera i ja vvolim sa njima. ali su jedan dan hteli da kampuju... Tako su oni ostali uvece ali nisu mogli da spavaju jer im je bilo jako dosadno pa su krenuli kuci. Isli su oni tako kroz sumu i na obali su videli neke ja mislim djavolske simbole kao neke trouglove-krugove na znam sta su videli. Po kamenju se vidi neki krug i u centru kruga neke svece koje su vec gorele. To je bilo postavljeno na nekom postolju. Drug se uplasio i nije hteo da ide tuda ali je ovaj drugi prosao po sred tog kruga i sutnuo one svece i razbacao sve. Sad ja kazem da oni 100% ne lazu jer ih je 3 i govore isru pricu a i bas nisu toliko pametni da sve to smisle:D a i drugovi su mi pa me ne bi valjda toliko lagali.

sta sa ovom pricom?
nas koliko ima sekti u svetu , bravo za druga , svaka cast sto im razbaco sve

to sam i ja pomislio ali kod nas u gradu skoro i da nema sekti. To je bilo vesticarenje mogu da se kladim

Pa nisu sigurno vile palile svijece. Naravno da su neki obred radili, samo zasto mislis da moraju biti sotonist?
Mozda nisu đavolji znakovi

Ma otkud znam

Vile – Rusaljke – Veštice – Kuga – Jagababa

Već jednom navedeni stavak Prokopa Cezareca iz VI veka veli nam da su Sloveni obožavali nimfe. Ta niža mitska bića koja Prokop zove nimfama, a koje nisu ništa drugo već naše vile, spominju se i u staroslovenskim spomenicima XIV i XV veka uz Peruna, Horza, Mokošu, Rod i Rožanice.
Na jednom mestu kod Đ. Hamartola sirena je prevedena rečju vila; u nekoj povelji cara Konstantina Asena (XIII v.) spominje se u blizini Skoplja neki vilski kladenac.
/L. Leže, op. cit. pg. 168./

Naše narodne pesme opisuju nam najlepše poreklo i sva svojstva vila.
Na pitanje o poreklu vila veli nam Narodna pesma:
"A mene vilu od gore, – Mene je gora rodila, – U zelen listak povila, – Jutrenja rosa
padala, – Mene je vilu dojila". Vilu dakle, u ovoj pesmi, rađa gora, ali se
ona može roditi i na nekom crvenom glavičastom jesenjem cvetu.

Vile naš narod zamišlja kao prekrasne žene lepa lica i prekrasna stasa, duge do zemlje crne ili zlatne raspletene kose, u kojima leži sva tajna vile, i ako joj se samo jedna vlas iščupa, vila mora da umre. Neke vile imaju i krila, svojim divnim glasom, primamljuju one mladiće u svoja kola. Oči vila sevaju kao munje. Oni tanki beli konci, što se leti i u jesen viju po vazduhu, zovu se vilinska svila, a neki to zovu i vile.

U svom Rečniku nam Vuk pod rečju "vila" veli da vile žive po velikim planinama i po kamenjacima oko vode. Vila je svaka mlada i lepa, u belu tanku haljinu obučena i dugačke niz leđa i prsa raspuštene kose.
Vila neće nikom zla učiniti, dokle ih ko ne uvredi (nagazivši na njihovo kolo ili na večeru ili drukčije kako), a kad ih ko uvredi, onda ga različito nakaze; ustrele ga u nogu ili ruku, u obe noge ili obe ruke, ili u srce te odmah umre.

Vilama postaju i duše umrlih devojaka; i ove vile žive u vodi i po obalama uvek u igri ili zabavi. Prema mestu gde žive vile mogu biti: planinkinje ili vile od gorice, zatim vodene vile ili bereginje i napokon oblakinje.
Planinkinje vile su dobre, one se klade sa običnim smrtnim devojkama
kako to pokazuje pesma: "Kladila se vila i djevojka – ko će bolje poraniti rano, – i doneti vode iza gore – i pomesti bele dvore svoje",
/Narodne pesme iz izdanja Narodne Prosvete Beograd, pesme osobito mitološke, red. M. Đurić./
šta više devojka pobeđuje vilu u ovoj opkladi i ostaje nekažnjena. Vile od gorice znaju odlično da leče i vidaju: "Kralja vida od gorice vila – a kraljicu nema ko da vida". Ove gorske vile toliko su dobre, da su one nekada pomagale ljudima polja obrađivati i marvu čuvati.
/Arhiv Povjestnicu Jugoslovensku knj. VII uredio J. Kukuljević- Sakcinski, Zagreb, 1863./

Vila može da ima i dece, ona katkad sama svoje čedo neguje: "Ne pij zlato odovud vodice; – ovde je vila čedo okupala," a znade svoje dete dati i ljudima na čuvanje, i to je dete uvek lepše i junačnije nego ostala deca. Veliki junaci biju megdan s vilom i mogu da je ustrele: "Stade vila zaklinjati: – Ne str'jelaj me, mlad junače! – i ustr'jelih belu vilu". Ali vila zna da bude i pomagačica i posestrima: "Imala je đevojčica – bjelu vilu posestrimu".
Vila gradi gradove na oblacima, ali ume i da ruši sve što ljudi sazidaju i traži žrtvu u temelje grada, kao i pesmi: "Zidanje Skadra na Bojani". Ona imade i sinova i kćeri pa ih ženi i udaje: "Đe su vrata bijela platna, – Onđe vila ćer udaje; – đe su vrata od skrleta, – onđe vila sina ženi". Planinkinje vile zalaze i u pećine i pretvaraju se u zmije. Vodene vile su vrlo zle, osvetljive, i zlobne, koje najradije gledaju, da se čovečanstvo muči kao zmija na trnu. Pesmom namame svakog smrtnika na svoju propast.
/Arkiv Povjestnicu Jugoslovensku knj. VII uredio J. Kukuljević, 1863./

Neke od vodenih vila su kao i sirene pola žensko a pola riba; mogu se

pretvoriti i u labuda ili mogu imati samo labudove noge. Kad

kažnjavaju vile sakate one ljude ili dave mladiće koji se kupaju u

njihovim virovima, a uništavaju i one koji se usude mutiti ili uzimati

vodu iz njihova izvora.

Ono što su kod nas vile, ono su u Bugarskoj

spominje neki spomenik iz XV ili XVI veka, koji nosi naziv "Kako otpoče i

bi stvorena samovila"; zatim jedan bugarski religiozan spis iz XVIII

veka. /L. Leže, op. cit., pg. 168-169./ Svoju samovilu zamišljaju Bugari,

kako jaše na divljem jelenu, uzda joj je zmija, a bič guja otrovnica.

Samovile postoje i u našem narodu, ali su one kod nas vrlo zle i

osvetljive, ubijaju mladiće kao u pesmi "Mene ljubi bela vila, – bela vila

samovila – (veli mladi Ćurčić majci kad ona hoće da ga oženi "lepom

Jelkom Solunjankom") majka ne sluša reči Ćurćilove već ga ženi i: – "Tu

je došla bela vila – Bela vila samovila" a kad su pevci zapevali: "Bela

vila odletela – Ćurću mrtva ostavila". Koliko je dubokog korena uhvatilo

verovanje u vile kod našeg naroda vidi se iz toga što hrišćanska crkva

ni za čitavu desetinu vekova nije uspela da ovo verovanje iskoreni, i

naš narod u punoj zbilji još i danas, pre će pristati da se zameri Bogu

nego vilama (Čajkanović). Vilama naš narod još i danas žrtvuje. O kolu

vila u kome one igraju priča Jireček: "U Srednjoj gori, kao i u okolini

Trnova, Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište, gde

Samovile ili vile igraju noću... I na granici Srbije i Bugarske, između

Ćustendila i Vranja nalazi se (takav) jedan veliki krug i zove se Vilino

Kolo. Seljaci ne smeju noću u nj ući; ne kose ga, niti oru to zemljište".

/Cesty po Bulharsku – Prague, 1888./ Ko okusi vode iz izvora samovila

postaje jak kao samovila, baca kamen od milion oka, čupa iz korena

cela drveta, rađa krilatu decu bele kose i vatrenih očiju.

Dugo se mislilo da u vile veruju samo Južni Sloveni a naročito Srbi, ali

je Kolar našao vilu i kod Slovaka. U Trenčinskom komitatu vilama se

smatraju duše zaručnika, umrlih posle veridbe. One ne mogu naći mira

i osuđene su da noću lutaju. Ako sretnu koga čoveka, odvuku ga u

svoje kolo i nagnaju ga da igra s njima dok ne postane samo duša. Vila

ima i u Češkoj; u oblasti Hradec "bludičky" ili divlje vatre, a to su duše

onih koje je vila pomorila. /L. Leže, op. cit. 169./

Koren reči vile i etimologija njezina nije jasna. Niderle je izvodi od

glagola viliti tj. ludo trčati i otud izvodi vila. Vila kod Čeha i Poljaka

znači lud, a u Dalimilovoj hronici vilati znači voditi raskalašan život.

Stari oblik vila: u vezi je sa litvanskim welis (perci) misli Veselovski, a

Leže sve ovo dovodi u vezu sa vel (propast), koja se nalazi u Valhol.

Vile su kušali protumačiti i sa dies violae tj. kao praznik ljubičica.

Naslednici vile kod Rusa izgleda da su bile "

je datuma, i postalo je od rimskog "rosaria" ili "pascha rosarum".

Zamena imena vila u rusaljke izvršile se u doba primanja hrišćanstva

(ili možda nešto ranije) pa se onda naziv rusaljka raširio po mnogim

slovenskim zemljama i van Rusije i ako je prva postojbina vila samo u

Rusiji. Tako imamo u Bugarskoj:"rusalna grobišta; u Srbiji: crkva sv.

Bogorodice Rusalije ili sv. Trojice Rusalije u okolini Niša; u Slovenačkoj

(blizu hrv. granice) tri crkve jedna do druge od imenom Rosalnice, kod

Metlike.

Literatura o rusaljkama prilično je velika, i ona je dokazala neslovensko

poreklo imena rusaljki. Narodna etimologija dovela je rusaljke u vezu sa

rečju ruslo (potok), te nam je tako mnogo doprinela za izučavanje

rusaljki.

Svojstva vila i rusaljki su ista, i rusaljke kao i vile žive u vodi, poljima i

šumama i njih se Rusi boje, kao i Srbi svojih vila ili Bugari svojih

samovila. Slična mitska bića vilama i rusaljkama bila bi kod Čeka: Vodni

Panny; kod Slovaka Vodopanenky, koje izlaze katkad iz svojih kristalnih

dvorova na zabave mladeži; kod Lužičana Wodne jugfry; kod Poljaka

Bogunki, koje opet vuku nesmotrene u vodne dubine. /L. Leže, op. cit./

Verovanje u veštice vrlo je rasprostranjeno u našem narodu. Ako se

neki zao duh pretvori u leptira, kokošku ili drugu koju životinju on

postaje veštica. Veštice se najradije skupljaju na orahu. Najviše se

pojavljuju u vreme od Božića do Bogojavljenja, jer su tada nekršteni

dani i donji svet je otvoren, te po zemlji u to doba šetaju veštice, aveti i

svaka nečastiva sila. Vuk nam pod rečju "veštica" vrlo opširno priča o

pojavi ovog mitskog bića u našem narodu. Veštica (kamenica, krstača,

rogulja, coprnica) se zove ona žena, veli Vuk, koja (po nar.

pripovetkama) ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje izađe i

stvori se u leptira, u kokoš ili ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a

osobito malu decu: kad nađe čoveka gde spava, a ona ga udari

nekakvom šipkom preko leve sise te mu se otvore prsi dok izvadi srce i

izjede, pa onda prsi opet srastu. I narodna pesma "Izjedeni ovčar"

kazuje nam kako je dete Radoje ludo zaspalo i ne može da se probudi

jer veli: "Veštice su me izele: – Majka mi srce vadila, – strina joj lučem

svetlila."

Tako izjedeni ljudi odmah umiru, a neki žive više vremena, koliko je ona

osudila kad je srce jela, i onakovim smrti umiru, na kakovu ona bude

namenila. Veštice ne jedu belog luka, i zato se mnogi o belim i

božićnim pokladama namažu belim lukom po prsima, po tabanima i

ispod pazuha, jer kažu da one na poklade najviše jedu ljude. – Ni jednoj

mladoj i lepoj ženi ne kažu da je veštica, nego sve babama. Kad se

veštica jedanput ispovedi i oda, onda više ne može jesti ljude, nego

postane lekarica i daje travu izjedenima. Kad veštica leti noću, ona sna

se sija kao vatra i najviše se skupljaju na gumnu; za to kažu da ona kad

hoće da poleti od kuće namaže se nekom masti ispod pazuha pa reče:

"ni o trn ni o grm, već na pometno gumno". U Sremu se pripoveda, da

se onamo veštice najviše skupljaju više sela Molovina, na nekakome

orahu, a u Hrvatskoj se opet pripoveda, da se onamo skupljaju na Kleku

više Ogulina... Veštice beže od krsta i pred krstom njihova moć

prestaje.

Žena koja je veštica, kad iz nje iziđe onaj duh, leži kao mrtva, i da joj

čovek okrene glavu gde su joj noge bile, ne bi se više ni probudila. Kad

vide u veče kakoga leptira gde leti po kući, ponajviše misle da je

veštica, pa ako se može, uhvati ga, te ga malo napale na sveći ili vatri,

pa ga puste govoreći: "doći sutra da ti dam soli..." Kad u kakvom selu

pomre mnogo dece ili ljudi, i kad svi poviču na koju ženu da je veštica, i

da ih je ona pojela, onda je vežu i bace u vodu da vide može li potonuti

(jer kažu veštica ne može potonuti); ako žena potone, a oni je izvuku

napolje i puste, ali ako ne može da potone, oni je ubiju, jer je veštica.

Uz vešticu i

veli Vuk, da je kuga živa kao žena (to osobito dokazuju oni koji su ležali

od nje). Mnogi kažu da su je viđali gde ide povezana belom maramom,

a gde koji pripovedaju da su je i nosili tj. ona nađe čoveka u polju ili

srete ga na putu, a gde kom dođe i u kuću, pa mu kaže: "Ja sam kuga,

već hajde da me nosiš tamo i tamo" (Kud ona hoće). Onaj je uprti na

krkače dragovoljno (jer već njemu i njegovoj kući neće ništa učiniti) i

odnese je bez ikakve muke, (jer nije teška ni malo) kud mu kaže. Kuge

imaju preko mora svoju zemlju (gde samo one žive), pa ih bog pošlje

amo (kad ljudi zlo rade i mnogo greše) i kaže im koliko će ljudi

pomoriti; ali i njih mnogo propadne od pasa; zato kažu da se vrlo boje

zlih pasa. Kad kuga mori onda joj slabo govore kuga već kuma (kao da

bi je time umilostivili) niti smeju ostaviti u veče neoprane sudove; jer

ona dođe noću u kuću te gleda jesu li sudovi lepo oprani, pa ako ne

budu a ona sve kokoške i čanke izgrebe i otruje.

Jedan od nižih demona u ruskom folkloru jeste

ovog naziva glase: jendza, jandza, – ježi – jenžibaba. /G. Krek: op. cit./

Ime jednog nižeg demona

društvu sa samovilama, dovodi Leže u vezu sa jagababom.
Iz knjige "Vasiljev - Slovenska Mitlogija"
Lijep tekst


LINK

Obozavam citati ovakve tekstove,jer jednostavno mi pomognu da zaboravim na ovu stvarnost oko nas...
nisam nikad vidio vilu,osim ako to nie bila ona djevojka u mom jednom topicu,al ona je bila prevelika...
sve bih dao da mogu jednom stvarno naci vilu i popricat s njom,da vidim da postoji mitski svijet pun neceg novog,i nadam se lijepog...a ne sve ovo tu kod nas
Svi ljudi sam tragaju za slavom,tak da vise nemos vjerovat ni jednoj slici ni snimci UFO-a i slicnom

Dobro,dost sad mojih depresivnih postova

Hmmm kad sam bio manji djed mi je cesto pricao dogodovstine sto je dozivljavao u selu tako mi je ispricao i ovu pricu mada sad ja neznam dali je istina i sve i nesjecam je se u cijelosti ali u kratkim crtama evo:

Dakle majka je sa svojim tek rodenim dijetetom isla na polje da bi mogla raditi a dijete posto bijase malo ostavljala sa strane u nekoj dekici da mu nebi nista bilo a i uvjek bi ga imala koliko toliko na oku, ali eto posto se nakratko udaljila od dijeteta ono je nestalo bez ikakvog placa i bilo cega. Nakon nekoliko dana traganja vec su se seljani bili pomirili sa tim da je dijete nestalo jedino ga je majka i dalje potajno trazila i smisljala kojekakva glupa mjesta da bi nasla svoje dijete, no njeno traganje nije bilo uzaludno jer nakon malo vise od 2 tjedna traganja nasla je svoje dijete na istoj livadi u istoj dekici no toliko mrsavo i izgladnjelo da je jedva zivo.

Kako je meni djed poslje toga rekao to je da vile imaju samo kozjeg mlijeka a da mala djeca posebno ona koja su navikla na majcino mlijeko pa poslije na kravlje uopce nemogu podnijeti kozje mlijeko i da su ga vile vratile samo zbog toga sto ga nisu mogle hraniti...

Eto nadam se da nisam otiso u offtopic tek sam dosao na forum pa se pomalo snalazim

Super prica PathFinder Dobrodosao na CE-4