bojite li se?

Toliko sam je već puta izbegao da sam se već navikao i ne bojim se.

Ne bojim se i ne zelim nista obaviti pre toga...
Zivim svaki dan kao da je poslednji i ne mislim o kraju. Strasno mi je sto, kada bi najavili nekakav smak sveta, telefoni, internet - sve bi se usijalo od poruka tipa: Nikada ti nisam rekao da te volim..., Molim te oprosti mi..., i sl. To je bez veze. Zasto cekati sudnji dan i poslednji, da pocnes ziveti?...
Smrt je samo jos jedan korak, kapija, kao i rodjenje, a predstavljaju samo promenu u stanju svesti...

"Ne cekajte sudnji dan, prijatelju... Jer SVAKI je vas dan Sudnji... " *

ne bojim se smrt, ali MRZIM RASTANKE.
i mislim da je u tome stvar...rastanci!!!!

Ne bojim se same smrti, ali kada razmišljam o njoj, uglavnom mi se ne sviđa pomisao da bi me mogla snaći u trenutku kada ne budem spremna za odlazak.

Mislim da čovjek nikad nije sasvim spreman. Mnogi ljudi se boje procesa umiranja koji može biti vrlo bolan više nego same smrti.

smrti se ne bojim,mada o tome niti ne razmišljam.
vjerujem u besmrtnost duše i odlazak na neko drugo mjesto (sylvia browne-život na onoj strani).


i to bi bilo to

Osobno se ne bojim smrti koliko se bojim umiranja... No, otkako sam rodila najviše se bojim da mi se nešto ne dogodi prije nego malog postavim na noge.
Osobno imam vrlo jaku vjeru. Od malih nogu osjećam da mora postojati "nešto više", pa tako nemam strah od konačnosti...

Ne...
Smrt je deo zivota, prirodan je koliko i rodjenje, i zivot bez nje bio bi Pakao... *

Lepo razmisljanje, Angel... *

da, i ne samo nepoznatog, nego i rastanaka...to iz vlastitog iskustva kažem
mrzim rastanke
i Angel, 99% se slažem s tobom

Svi su rastanci samo privremena razdvajanja, nista nije za uvek... *

zvezda je napisao/la:

Svi su rastanci samo privremena razdvajanja, nista nije za uvek... *

da, znam. al kad se svaki dan dižem...pa tako danima...sve izgleda drugačije

Naci mir u sebi, biti sa sobom u skladu, saglasju, sazvucju... *

ok je to, al taj širi kontekst ti s vremena na vrijeme "pobjegne" - bar meni

malenaivi je napisao/la:

smrti se ne bojim,mada o tome niti ne razmišljam.
vjerujem u besmrtnost duše i odlazak na neko drugo mjesto (sylvia browne-život na onoj strani).


i to bi bilo to

Isto ovako,potpisujem

bojao se ili ne, svejedno mi je
ionako me to ceka, a sto ce poslije toga biti, sto Bog da

trenutno ju priželjkujem - spasila bi me - raste mi umnjak...mmmmm...mošte mislit kak mi je - tuđa glava

Tek ti sada raste umnjak???...
Meni su moji nikli u osmom razredu i nisam ih ni osetila. Samo mi je stomatolog rekao da su tu... *

ni ja ih nisam ni osjetio. mozda i jesam, davno je to bilo, pamcenje me vec izdaje. zvezdo, da li si me sada ozbiljno shvatila

Ja tebe uvek (ne)ozbiljno shvatam...

A o umnjacima... Znaci li to da smo bezosecajni?... *

zvezda je napisao/la:

Ja tebe uvek (ne)ozbiljno shvatam...

A o umnjacima... Znaci li to da smo bezosecajni?... *

podsjecas me na nekoga
znam
na mene
ni sam sebe ne shvacam ozbiljno

A nije bas da bi joj trcala u susret.. Samo da bude brzo.. ne bojim se.

zvezda je napisao/la:

Tek ti sada raste umnjak???...
Meni su moji nikli u osmom razredu i nisam ih ni osetila. Samo mi je stomatolog rekao da su tu... *

to ti je tako, kad staroj kozi rastu.....

Galilei Galileo je napisao/la:

ni ja ih nisam ni osjetio. mozda i jesam, davno je to bilo, pamcenje me vec izdaje. zvezdo, da li si me sada ozbiljno shvatila

a ti Galileo stariš munjevito?
ovo je sada 3 dana prije smrti????
imaš se i zašto pitati - dal se bojite....