Istina o dinosaurusima

silver je napisao/la:

wow.. fascinantno.. to stvarno povlaci za sobom puno toga. samo nije mi bas jasno kako to nije padala kisa?


sto se tice piramida u bosni, koliko ja znam, sad se tvrdi da je to ipak samo normalno brdo..

Ovo s kišom je vjerojatno pogreška u prijevodu.

Oko piramida u Bosni se zahuktao gotovo obavještajni rat, vjerojatno još dugo nećemo znati što se tamo točno nalazi.

Ako i nisu piramide, one kugle su vrlo zanimljive, a megaliti baš ne izgledaju jako prirodno kao ni one popločene ulice i dugi hodnici. I bridovi navodne piramide su vrlo točno orijentirani prema stranama svijeta, kažu oni koji su mjerili i kopali. Nalazište bi trebalo istražiti bez zle krvi i prepucavanja, a imamo i mi topic o tome :farao:

Tesko je povjerovati za ovo u Bosni kada mediji ne prenose gotovo nista, a ono sto prenose je koncipirano za javnost u "nista se ne zna" stilu.
Trebalo bi prvo vidjeti (kad se vec moze) pa dati misljenje. Znam hrpu ljudi iz Sarajeva koji kategoricno tvrde da to nije nista, a kad ih pitas jesu bili vidjet...nisu. Isto tako imam frenove iz VIsokog...oni su bili vidjet...
Pa sad...

dinosaure su oteli vanzemaljci

ma gledam ja malo bolje ove figurice, meni se cini da nemaju bas puno veze sa pravim prahistorijskim figuricama.. i mislim da bi takvo nesto odavno izaslo u siru javnost da je potvrdeno...

silver je napisao/la:

ma gledam ja malo bolje ove figurice, meni se cini da nemaju bas puno veze sa pravim prahistorijskim figuricama.. i mislim da bi takvo nesto odavno izaslo u siru javnost da je potvrdeno...

Ja sam to čitala na ozbiljnijim mjestima (pritom ne tvrdim da je ovo neozbiljno)

ma meni se jednostavno ne cine kao nesto iz prahistorije...

Štos i je u tome da ne izgledaju kao da su iz prahistorije. Zato tolika pitanja - tko? Kada? Kako?...

grof je napisao/la:

Dinosaurusi su interesantne životinje za mnoge ljude, a narocito za decu. Mnogi naucnici veruju da su dinosaurusi živeli u dalekoj prošlosti i da su izumrli pre oko 65 miliona godina. Prema istom tumacenju, covek se pojavio na Zemlji pre oko milion godina. To znaci da ljudi i dinosaurusi nisu živeli u isto vreme.

Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, država Teksas, SAD, naucnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izveštajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Medutim, ono što je iznenadilo naucnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronadeni okamenjeni otisci stopala coveka (vidi sliku).1 Da li to znaci da su dinoasurusi i ljudi živeli u isto vreme?

Dodatno iznenadenje predstavljala je velicina ovih ljudskih otisaka. Prosecna dužina stopala savremenog coveka iznosi izmedu 20 i 25 centimetara, a dužina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slicni nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, širom sveta.2

Dakle, pred nama je naucni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veca stopala).

Ali, zašto je prica o dinosaurisima i ljudima važna za nas i za temu kojom se bavimo?

Iako je ovo otkrice o suživotu ljudi i dinosaurusa iznenadilo mnoge savremene naucnike, to ne bi bio slucaj sa Njutnom, Pasterom i drugim naucnicima koji su postavili temelje nauci.3

Ljudi koji su postavili temelje nauci imali su drugaciji pogled na istoriju našeg sveta i covecanstva od onog koji imaju mnogi savremeni naucnici. Oni su smatrali da je najtacnija istorija našeg sveta ona koja ju zapisao jevrejski pisac Mojsije pre oko 3500 godina. Prema njegovom zapisu, ljudi i dinosaurusi su živeli u isto vreme, i to ne tako davno.

Utemeljivaci nauke su tvrdili da je Mojsijeva istorija u skladu sa onim što nauka otkriva. Ali, hajde da još malo ispitamo slucaj o dinosaurusima i ljudima.

Godine 1945, naucnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheološko nalazište. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su živeli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Medu brojnim predmetima, arheolozi su pronašli više od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse (vidi sliku figurica dinosaurusa). 4

Pitanje koje se namece jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini moguci odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide.

Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa (vidi sliku), dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju (vidi sliku).

Dakle, pred nama je još jedan naucni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme. Ali, to nije sve.

Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta u državi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu živeo u periodu od 500. do 1500. godine naše ere.5 U tim grobovima pronadeno je mnoštvo cilima sa slikama dinosaurusa (vidi sliku), kao i cupova i druge grncarije, takode sa slikama dinosaurusa (vidi sliku). Pronaden je i veliki broj kamenih ploca sa raznim crtežima, a na velikom broju ovih ploca nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi (vidi slike coveka sa alozaurusom, dipodokusom i triceratopsom).

Slicni nalazi pronadeni su na mnogim drugim lokalitetima širom sveta.6 Ocigledno da su u skoroj prošlosti ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima, koje su cak i pripitomljavali.

Da su dinosaurusi zaista živeli u skoroj prošlosti, a ne pre više desetina ili stotina miliona godina, svedoci pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sacuvan molekul DNK - molekul koji sadrži gene. U izveštaju se kaže da su ova jaja stara 70 miliona godina (vidi sliku). Ali, to ne može biti tacno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuca organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao.7 To znaci da su ova jaja dinosaurusa mlada od tog datuma.

Otkrice ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijski izveštaj u kome se kaže da su dinosaurusi živeli u skoroj prošlosti, i to zajedno sa ljudima. Pored toga, Mojsije beleži da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duže živeli.8

Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada živeli na našoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronadene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta vece od lobanja savremenih ljudi.9 Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostižu zapreminu od 1450 kubnih centimentara (vidi slike).

Neobicno izduženi oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove obicaje, jer je poznato da su neka domorodacka plemena u skorijoj prošlosti vezivala svojoj deci drvene predmete na cela. Tako su im deformisali lobanje, verujuci da ce to poboljšati njihov intelektualni razvoj.

Na veoma krupne ljude svedoci pronalazak i velike ljudske butne kosti, dugacke 120 cm, koja je pronadena u Turskoj prilikom iskopavanja tokom gradevinskih radova (vidi sliku), koja je danas izložena u Muzeju Mt. Bianco u Teksasu.

Krupni ljudi i krupne životinje, kao što su dinosaurusi, nisu ništa novo za naucnike. Do sada je otkriveno mnoštvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji.10 Tako su svinje bile velicine današnjih goveda, a šumama su hodali jeleni ciji su rogovi bili široki preko 3 metra (vidi sliku).

Paprati su bile velicine drveta, a drvece je bilo visoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube velicine bokserske rukavice.

Mnogi ce teško moci da zamisle dabra dugog dva i po metra, ali pronadena lobanja divovskog dabra, koja je danas izložena u naucnom centru Sent Luis ukazuje da je bio velicine crnog medveda (vidi sliku).

Pronadeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao covek (vidi sliku).

Divovske ptice, ciji su ostaci pronadeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a težile su preko 500 kilograma (vidi sliku).

Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveci kopneni sisar, ukazuju da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara (vidi sliku).

Fosili divovskih školjki, nadeni u državi Peru, pokazuju da su dostizale širinu od 3,5 metra i da su težile 320 kilograma (vidi sliku).

Godine 1991, na obali Amazona pronadene su kosti krokodila cija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i težak oko 12 tona (vidi sliku).

Pitanje koje se namece jeste: zašto je živi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas?

Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkrice drevnog cekica u steni (vidi sliku).11 U istim slojevima stene pronadeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da cekic nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono što je za nas mnogo zanimljivije jeste hemijski sastav ovog cekica. Pod današnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma teško, skoro nemoguce, napraviti leguru od koje je nacinjen ovaj cekic, što ukazuje da su uslovi za život na Zemlji nekada bili dosta drugaciji.

Na veoma drugacije atmosferske prilike u prošlosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako su naucnici u ledu polarnih regiona pronašli fosile tropskih školjki (vidi sliku), što ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takode, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas veciti sneg i led - naucnici su pronašli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da žive samo u uslovima tople klime.12 U polarnim regionima pronadene su i velike naslage uglja, što ukazuje na nekadašnju bujnu vegetaciju tih prostora.

Iako svi ovi nalazi mogu predstavljati iznenadenje za mnoge savremene naucnike, to ne bi bio slucaj sa Njutnom, Pasterom i ostalim utemeljivacima nauke. Prema Mojsijevom istorijskom izveštaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednaceni, kiša nije padala, i u takvim uslovima život je bujao na svim meridijanima.

Cinjenica je da fosilni ostaci biljaka i životinja ukazuju na to da danas živi samo 1% organizama od onih koji su nekada živeli na našoj planeti.

dinosauri su postojali prije 4000 god prije potopa...

zato svi otisci dinosaura idu prema gore jer su bjezali od potopa...

Zao mi sto cu vas razocarati ali te figurice su lazne;-o)

dinosauri su samo jednom krivo pogledali chuck norrisa , samo jednom...

svjetloisjena je napisao/la:

Štos i je u tome da ne izgledaju kao da su iz prahistorije. Zato tolika pitanja - tko? Kada? Kako?...

ne izgledaju mi ni kao iz kamenog doba. već suvremeno poprilično.