Veliki prasak, ili "Big beng", se obično definiše kao slučajni događaj. Recimo da se neka nestabilnost razvila u prvobitnom "jezgru" ogromne energije, i da se svemir nakon toga naglo raširio u svim pravcima. Biblija izričito odbacuje ovakav scenario slučajnog nastanka. Korigovani pogled na teoriju "Velikog praska" govori da je trenutak kada se eksplozija desila odredio Bog. Ovo se naziva teistička evolucija, i ovakva ideja teži da pronađe kompromis između onoga što govori Biblija i onoga što govori prvobitna teorija evolucije. Mnogi kreacionisti je odbacuju zato što nije u saglasnosti sa poretkom dešavanja kako je to opisano u Knjizi postanka. Sledeća lista upoređuje neke hronološke nelogičnosti između biblijskog opisa stvaranja i teorije "Velikog praska".
Biblija: Veliki prasak:
- Svi elementi su stvoreni istovremeno. - Elementi su, osim vodonika i helijuma, nastajali tokom nekoliko miliona godina.
- Zemlja je stvorena pre zvezda. - Zemlja se oformila mnogo kasnije od zvezda.
- Biljke su stvorene pre Sunca. - Biljke su se razvile nakon nastanka Sunca.
- Ptice su stvorene pre gmizavaca i sisara. - Ptice su se razvile iz gmizavaca.
- Sunce je stvoreno četvrtog dana, nakon Zemlje. - Sunce je nastalo pre Zemlje.
- Sunce, Mesec i zvezde su stvoreni u isto vreme. - Sunce je nastalo od starijih zvezda.
Kreacionisti tvrde da je na početku Bog rekao - i nastala je Zemlja; On je naredio i nastala su nebesa (Psalam 33,9)! Sve zvezde u svemiru su nastale u isto vreme i natprirodno. Biblija ne spominje eksploziju iako je svemir doživeo iznenadni, "eksplozivni" upliv naređene energije. Možda treba neke astronomske događaje koji prividno potvrđuju teoriju Velikog praska, kao napr. "Redšift" (efekat crvenog svetla koje dopire sa zvezda i može biti izazvano Doplerovim efektom (teorija evolucionista), ili širenjem međuzvezdane prašine i pozadinska radijacija, umesto toga posmatrati kao dokaze naglog stvaranja. Sa idejom da jedna sekularna alternativa teorije "Velikog praska" govori o "inflatornom Velikom prasku", ustvari predlaže ideju da se svemir razvio veoma brzo i u prvim trenucima njegovog nastanka. U ovoj konkretnoj teoriji se čini da je sekularna nauka napravila jedan korak u pravcu kreacionizma. U pravcu ove teorije i njenog istraživanja bi trebalo da se usmeri i dalji razvoj nauke o stvaranju.
"Veliki prasak", onako kako se shvata danas, je nedovoljna teorija. U njoj postoji veoma mnogo osnovnih problema koji se vrlo retko spominju u popularnoj literaturi. Ovde navodimo neke od "nedostajućih segmenata" u ovoj teoriji:
Nedostatak porekla
Teorija "Velikog praska" pretpostavlja prvobitnu koncentraciju energije. Odakle ova energija? Astronomi govore o poreklu koji je imao početak u "velikom broju mehaničkih treptaja u vakumu". Međutim, prema teoriji "Velikog praska", pre eksplozije nije postojao nikakav vakum. U stvarnosti ne postoji konzistentna sekularna teorija porekla, pošto je svaka misao zasnovana na prethodnom postojanju materije ili energije.
Nedostatak "inicijalne kapisle"
Šta je prouzrokovalo veliku eksploziju? Koncentracija materije koja se navodi u ovoj teoriji, ostala bi zauvek ograničena kao crna rupa u svemiru i gravitacija toj masi ne bi dozvolila širenje.
Nedostatak formiranja zvezda
Nije pronađen nikakav prirodan način kojim bi se objasnilo formiranje planeta, zvezda i galaksija. Eksplozija bi u najboljem slučaju prouzrokovala širenje gasova i radijacije. Ovi gasovi bi se sve više i više širili i gubili koncentraciju, a ne obrnuto, tj. ne bi formirali planete, zvezde i čitave galaksije.
Nedostatak antimaterije
Neke verzije teorije "Velikog praska" zahtevaju jednaku produkciju materije i antimaterije. Međutim, u svemiru su pronađene samo male količine antimaterije, kao što su pozitroni i antiprotoni.
Nedostatak vremena
Neki eksperimenti pokazuju da bi svemir mogao da bude veoma mlad, recimo nekih 10.000 godina. Ako je to istina, onda to nije dovoljno vreme potrebno za razvoj posledica teorije "Velikog praska". Kratak vremenski period ne omogućuje postepeni razvoj zvezda, ili života na Zemlji.
Nedostatak materije
Mnogi naučnici smatraju da će svemir u jednom trenutku prestati sa širenjem, i počeće obrnuti proces - sakupljanje. Onda će se u jednom trenutku ponovo desiti velika eksplozija i nastaviće se oscilacioni tip neprestanog pomeranja. Ova misao je pokušaj da se izbegne objašnjenje porekla i sudbine svemira. Međutim, da bi nastalo bilo kakvo oscilovanje, svemir mora da ima određenu gustinu ili sastav materije. Dosadašnja merenja su pokazala da je koncentracija materije oko 100 puta manja od očekivane. U stvarnosti postoje indikacije da se svemir sve brže i brže širi umesto da se taj proces usporava. Ne postoje nikakve naznake da se svemir naizmenično širi i skuplja, odnosno osciluje. Potrebna masa, ili "tamna materija" - nedostaje.
Nedostatak života
U svemiru koji se razvija, život bi trebalo da se razvija svuda. Svemir bi trebalo da bude pun radio signala koji potiču od inteligentnih oblika života. Gde su svi ti signali?
Nedostatak neutrina
Ove male čestice bi trebalo da preplave Zemlju iz procesa sunčeve fuzije. Međutim, jako je malo ovih čestica pronađeno, pa se postavlja pitanje o izvoru sunčeve energije i o celokupnom ljudskom shvatanju svemira. Kako onda nauka može sebi da dozvoli tvrdnju o "poreklu" sa bilo kakvim autoritetom?
Izvor: Dr. Donald B. DeYoung
pon oľu 22, 2010 12:35 am
