Osobno već dugo razmišljam na nekima pomalo čudan način. Možda zato jer sam nepopravljivi optimist, a možda zato jer sam shvatila neke stvari... Ali već jako dugo mi se ne čini da itko išta (pa tako i sudbina) radi protiv mene i mojih čežnji - na takve situacije gledam kao na moguća upozorenja da je ono za čim žudim možda pogrešno. Da postavim dodatno pitanje - koliko puta vam se dogodilo da se ostvari ono za čim ste žudjeli, a tada shvatite da to baš i nije bilo najbolje za vas ili, još gore, uopće nije za vas? Meni se dogodilo, ne jednom... I još nešto - što manje čežnji čovjek ima, tim je sretniji, osobito ako čezne za nekakvim idealima, iluzijama... Najprije treba naučiti cijeniti i biti sretan sa onim što imaš, a tada će sve drugo polako doći na red...
Danas, usuđujem se reći većina, stalno za nečim čezne, stalno je zbog toga nesretna, a nikako da stane na loptu i zahvali na onome što ima sada.
čet oľu 06, 2008 6:06 pm
