Život poslije života

Vampire Yanemba je napisao/la:

Sada dolazimo do točke gdje bi svatko za sebe trebao definirati pojam ''smisla''.

Mozda smo premali da bismo uopce mogli definirati tako sto...ipak je to vece od nas samih tako da...

Vampire Yanemba je napisao/la:

gloria_g je napisao/la:

jer ako nema ničeg nakon smrti, život nema nikakvog ama baš nikakvog smisla.

Napisala si to što jesi, shvatio sam tako kako si napisala: Ako nema ničeg nakon smrti, tada život nema smisla. I zato sam pisao da možda ima smisla
makar nema ''ničeg'' nakon smrti.

Ja sam na taj post napisala kako onda zivot ima smisao samo prizemnijim, egoisticnijim i samoljubivijim ljudima...jer u slucaju da je smisao samo zivjeti onda mozemo reci da taj smisao nije veci od nas i da ga mozemo definirati...ali kakav god bio ostaje u okvirima zivota i sa zivotom umire...dakle nestaje...to, pak, znaci da moj smisao postoji dok je mene, ali to nije neka 'velika slika' to je nesto drugo...i na koncu ne bi se ni moglo nazvati smislom u tom smislu rijeci o kojem mi ovjde pricamo...

a ako se vratimo Alpha na onaj tvoj gornji post o hedonistima....onda nema drugog zaključka nego da se bacimo na:
sex, droga....

U principu da...to bi onda bio smisao...ali, za mene, to nije smisao u pravom smislu te rijeci...

zavrtilo mi se u glavi od...tog smisla...

Alpha je napisao/la:

Mozda smo premali da bismo uopce mogli definirati tako sto...ipak je to vece od nas samih tako da...

Super, šteta što sam mislio na subjektivnu definiciju...

gloria_g je napisao/la:

jer ako nema ničeg nakon smrti, život nema nikakvog ama baš nikakvog smisla.

Sada ću preciznije postaviti pitanje. Ako nema ničeg nakon smrti, zašto onda ne bi bilo smisla? Ako nema ničeg nakon smrti, možda postoji neki smisao.

Vampire Yanemba je napisao/la:

gloria_g je napisao/la:

jer ako nema ničeg nakon smrti, život nema nikakvog ama baš nikakvog smisla.

Sada ću preciznije postaviti pitanje. Ako nema ničeg nakon smrti, zašto onda ne bi bilo smisla? Ako nema ničeg nakon smrti, možda postoji neki smisao.

Ako nema niceg nakon smrti onda nebi bilo smisla uopce za mene :S Kaj bi po tebi bio smisao poslije Smrti? a ona uzrecica ide ovak odobro se dobrim vraca a losim se losim placa znaci ipak ima nesto ...ili npr kada nesta lose napravis to se na neki nacin vrati Znaci ipak nes postoji

da nema zivota poslije zivota bilo bi previse dosadno a zivot bi bio savrsen

Postoji knjiga "Zivot prije zivota", nije previse opsirna ali u njoj su opisani neki uvjerljiviji slucajevi u kojima su se najcesce djeca od 3-6god prisjetila svojih prijasnjih zivota. Znanstvenici koji su ih proucavali kazu da su imali oko 2000 takvih slucajeva.
Autor: Jim Tucker

Meni osobno je reinkarnacija najlogicnija...

I meni je. Naša svijest, energija je prenosiva, kao što je i svaka druga energija. I iz jednog oblika prenosi se u drugi.

Gripph je napisao/la:

gloria_g je napisao/la:

jer ako nema ničeg nakon smrti, život nema nikakvog ama baš nikakvog smisla.

Sada ću preciznije postaviti pitanje. Ako nema ničeg nakon smrti, zašto onda ne bi bilo smisla? Ako nema ničeg nakon smrti, možda postoji neki smisao.

Upravo zato i to nema nikakvog smisla, ako nema apsolutno ničega nakon smrti/života koji je smisao u životu. Potpuno ti je svejedno što radiš u ovom životu, koliko on traje, jer znaš da je ograničen i konačan i da sve zauvjek nestaje. Možeš bilo što postići to će nestati. Baš me zanima što ti misliš koji je smisao života pod pretpostavkom da je ovaj život jedan jedini.

Moje je mišljenje tj. duboko uvjerenje da mi nastavljamo našu egzistenciju nakon ovog života, e sad da li se nastavlja u obliku reinkarnacije na Zemlji ili na nekom drugom planetu ili u nekog za nas nepoznatom obliku to ne znam, no to i nije važno dok god ne nestajemo zauvjek

Smisao bi bio da prenesem svoje znanje na buduće generacije kako je to Einstein učinio. Iako mene više ne bi bilo, znanje bi ostalo, napredak civilizacije također. Uostalom kao roditelj mogu pripremiti svoje dijete za samostalan život, kada umrem, on će ostati samostalan te će moći osamostaliti svoje dijete

Jednog dana ucenik je upitao Ucitelja:"Mozete li mi reci da li postoji zivot poslije smrti?"
Na to se Ucitelj samo nasmijao i rekao:"Posmatraj drvo godinu dana i znat' ces odgovor."

Divan primer cikličnosti svega... *

Gripph je napisao/la:

Smisao bi bio da prenesem svoje znanje na buduće generacije kako je to Einstein učinio. Iako mene više ne bi bilo, znanje bi ostalo, napredak civilizacije također. Uostalom kao roditelj mogu pripremiti svoje dijete za samostalan život, kada umrem, on će ostati samostalan te će moći osamostaliti svoje dijete

Nisi čak niti loše izabrao, može se prenijeti i ostaviti puno toga, ali kakva nam korist od toga kad znamo da će ovaj materjalni svijet prestati postojati kad tad, da li za 5 miljardi godina kad prestate Sunce biti kakvo je danas ili možda i prije, ako ova naša civilizacija sama sebe uništi.

No dobro to je tvoje mišljenje, meni se čini da ipak postoji i nešto više, nadam se da sam u pravu

Luka91 je napisao/la:

Jednog dana ucenik je upitao Ucitelja:"Mozete li mi reci da li postoji zivot poslije smrti?"
Na to se Ucitelj samo nasmijao i rekao:"Posmatraj drvo godinu dana i znat' ces odgovor."

A mogao mu je reći i da postoji tak da može raditi nešto pametnije tih godinu dana

U biti ono što ja vjerujem jest da poslije života postoji drugačiji život, vjerujem u reinkarnacije i razvoj duša... Ovo sam samo nadopunjavao teoriju kako bi bilo kad bi bilo.

Gripph je napisao/la:

U biti ono što ja vjerujem jest da poslije života postoji drugačiji život, vjerujem u reinkarnacije i razvoj duša... Ovo sam samo nadopunjavao teoriju kako bi bilo kad bi bilo.

Ne mora reinkarnacija biti uvijet za postojanje života poslije tjelesne smrti. Krščani vjeruju u egzistenciju poslije ovog zemaljskog života, ali ne i u reinkarnaciju.

Koliko vidim skoro pa 90% ljudi koji su glasovali vjeruju u neki oblik života poslije smrti.

Chakotay je napisao/la:

Luka91 je napisao/la:

Jednog dana ucenik je upitao Ucitelja:"Mozete li mi reci da li postoji zivot poslije smrti?"
Na to se Ucitelj samo nasmijao i rekao:"Posmatraj drvo godinu dana i znat' ces odgovor."

A mogao mu je reći i da postoji tak da može raditi nešto pametnije tih godinu dana

Ali to uopšte ne bi bio odgovor dostojan Učitelja... samo lična iskustva zaista vrede...

A mnogi ljudi veruju da smrt nije kraj prosto zato jer im je previše strašno pomisliti da jeste... *

zvezda je napisao/la:

Ali to uopšte ne bi bio odgovor dostojan Učitelja... samo lična iskustva zaista vrede...

Znam, šala je to bila, zato sam i stavio smailić iza rečenice

zvezda je napisao/la:

A mnogi ljudi veruju da smrt nije kraj prosto zato jer im je previše strašno pomisliti da jeste... *

Ja mislim da i ja spadam u tu skupinu
No sva sreća da je nevažno da li mi u to vjerujemo ili ne, život poslije smrti ili postoji ili ne postoji bez obzira u što mi vjerujemo. Ako postoji super, ako pak ne postoji onda je tak i onak svejedno.

Ja verujem jer želim nove šanse... ne da bih nešto uradila drugačije, već da bih nastavila put... *

Ja ponekad imam obicaj da se duboko zamislim u ono sta se dogadjalo pre nego sto sam prvi put progledao... Sve mi je mracno niceg nemogu da se setim kao da ne postoji (sto je najlogicnija teorija). Jednom sam se onesvestio i tad sam isto video sve crno, nista nisam sanjao bas kao i kada sam pokusavao da se setim onoga pre nego sto sam se rodio... Mislim da sam ranije bio neko i nesto pre nego sto sam dosao ovde na mesto na kome sam sad...

zvezda je napisao/la:

Ja verujem jer želim nove šanse... ne da bih nešto uradila drugačije, već da bih nastavila put... *

Danas mi je moj trogodišnji sin rekao da kad je on bio trudnica, naš mali susjed je pao kroz prozor, slomio noge i poginuo.
Ja sam ga tad upitala što ti je on bio, a on meni reče: prijatelj.

Netko bi rekao da je to dječje baljezganje, ali ja ne mislim tako jer se sjećam svojih razmišljanja u toj dobi (npr. sjećam se da sam razmišljala o temi što je život, a što smrt u dobi od 3 godine).

Ili, recimo, pred neki dan mi je najstariji sin rekao za jednog čovjeka kojeg je nedavno upoznao da je točno znao kako izgleda prije nego ga je vidio i da osjeća da ga poznaje od prije.

Opet, srednji sin mi je pred koju godinu, kad se mazio sa mnom rekao da mu je baš drago što nas je izabrao za svoju mamu i tatu i da nas je on od gore gledao.

Baš imam čudne klince; ne znam na koga li su?!

komsiju salim se

Stayteru, dobit ćeš po

Ja o ozbiljnim stvarima, a ti tako!