čini mi se da smo imali ovakvu temu ali je ne mogu naći
NAŠA TAJNA
O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.
Neću im reći da li iz osame, žedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.
Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao u sazvezđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Neću im reći da li je život
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo više
od šuma suza.
Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je došlo
onome što je bilo.
Nikome neću reći kakva se zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.
Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.
Desanka Maksimović
pet oľu 27, 2009 1:57 pm
