Balans

flory je napisao/la:

Nisam baš razumila ovaj drugi dio posta.
Ovak sam ja to shvatila. Moramo se toliko udaljati od balansa da bi jasnije mogli, onako iz trećeg lica , sagledati situaciju. Tako možemo jasnije vidjeti u čemu je problem, gdje se može napredovati... Na to si mislio?

Ako se udaljiš od balansa samo sve nejasnije vidiš, zato što te počinju mučiti sumnje, strahovi, opterećen si s mnoštvom nepotrebnih negativnih ili pozitivnih emocija da bi vidio jasno. Dakle, situaciju najbolje sagledaš dok je proživljavaš dok si u potpunom balansu. Onda ti je sve jasno.
Što se tiče tvojeg problema, možeš probati se pomaknuti malo u jednu stranu pa vidi učinak. Ako ti bude lošije, probaj malo u drugu stranu.
Potrebno je često dosta isprobavanja dok si ne nađeš pravu mjeru.

hvala MoW
onda mi jedino preostaje dalje isprobavati

Samo isprobavaj. Nije ideja stalno biti u balansu, pogotovo ne dok si ovako mlada. To je i Legiju savršeno jasno. Uostalom, to bi bilo jako teško (nemoguće? ) postići. Važno je samo da ostaneš tu negdje, u blizini, da ne odeš predaleko u neku stranu. Ma sve ti to kužiš. Samo hrabro.

Kada se osoba trudi ostati u balansu, rijetko će izgurati do kraja ako je većinom okružena skroz disbalansiranom okolinom.
Treba znati sagraditi zid i vrata na njemu koja otvarate samo onoliko koliko je to potrebno i poželjno. A to, nažalost, ne možemo teorijski naučiti jer je to sasvim individualna stvar.
Tu se nameće još jedan problem. Ljudi su naučeni funkcionirati tako da su i drugi oko njih disbalansirani pa kao zajedno guraju u tom stanju, a zbog nečijeg balansa disbalansirana osoba će samu sebe još više disbalansirati. Polagano sređivanje problema zaista ne može biti samostalno i pojedinačno, ono mora biti u suradnji s drugima. A ako netko jednostavno ne prihvaća tu suradnju, ako netko jednostavno ne želi zbog vas promijeniti komadić sebe i svoje svakodnevice, ne zato što se to vama prohtjelo, nego zato što je to vama uistinu nužno, onda je to velika šteta za taj odnos. Takav odnos možda ne treba prekinuti, ali svakako se treba udaljiti. Možda na nekoj površnijoj razini stvari budu funkcionirale bolje, možda svaki odnos treba neku distancu i ulazak u novi početak. Balansiranje jedne osobe nije samo balansiranje te osobe, nego i svih veza koje ona vuče.
Evo, kada pričamo o balansu nekako se više orijentiramo na pojedinca koji održava ravnotežu na biciklu, no uistinu, taj bicikl vozimo među drugim ljudima, nekima koji tu ravnotežu održavaju i nekima koji ne.

Da i mene životni balans podsjeća na vožnju biciklom baš zbog te dinamike, kako dinamike međuljudskih odnosa, tako dinamike u vožnji biciklom. Iako se bolje snalazim na biciklu nego u međuljudskim odnosima

Složio bi se s tobom Legi da ponekad kada se odmaknemo od neke osobe, odnos može postati bolji, treba ljudima dati malo slobode i prostora, dok drugima treba dati potpunu slobodu i potpuno se odmaknuti od njim Ponekad je i to najbolje rješenje.