trudnoća

bubi, jel tebe bilo strah kad si bila trudna?

mlade mame ajde dajte mi ispricajte kako to sve funkcionira
znaci kada je kriticno,na sto treba paziti...
ima onaj neki kriticni period,mislim 4,5 tjedana nakon zaceca..
dajte mi malo pojasnite..pliz

i meni, i meni
mene je svega toga pomalo strah, a znanjem se ubija strah, stoga...

Strah od nepoznatog da.
A drugi put strah od poznatog.
Ali sve je tamo drugacije,dodjes pred svrsen cin,nema nazad...jednostavno to mora da se obavi i to je to.
Prvi put je bilo 1 sat na stolu i cinilo mi se vecno...a kazu da je to normalno,da budu mnogo duze.
A sa cerom sam to obavila za 10 min.
Tako je i zovem "beba od 10 minuta".
A plasila sam se beskrajno.
Mislim da bi i prvi put bilo lakse nego bio neki doca malo opaljen.Valjda voli da te pusti da se mucis.
Ne znam...
Hormoni su tu super,sva si luda i odlepljena...uopste nisi tu,sve ti se desava a ti se scucuris u dubinu svoje duse i samo da prodje.
Posle je vec lakse.Mada sam sa sinom bila i jako secena pa je to bilo nemoguce i trajao je oporavak.Ali sve prodje,posebno kad poljubis svoju bebu,tu sve prestaje.
Decasu super,i kad te nerviraju do ludila,volis ih najvise na svetu.
Bar ja tako.
Sad uzivam,kod bake su,ja se druzim s vama a muz prede uz tv.
Posle cemo neku kontracepciju...pa na spavanje.
He,he.
I sex u braku sa malom decom....to je tek prica!

mogu misliti, tek što se zapalite, kad ono: '' mama, mama, sijeva, strah me je...'' hahaha

Ma jok nije to frka...
Nego kad prodje ludi dan u kome se ceo dan ostrite...he,he,cim zaspu!
A zaspu ne tako kasno do 21h su vec cool.
E onda ste i vi i partner na rubu uzasa koliko ste umorni...
I cesto se sav sex svede na mrrr,mrr pusa i SPAVAJJJJJ!!
I tako dan za danom...pred kockastim ekranom ,tatata ti rrra!
E kad odu baki,onda jedan dan spavate i rastezete se,da bi ostale dane koristili ko lud na brasno!
E za to je kontracepcija Bogom dana,inace bilo bi nas ko kusih pasa!!!

A sto se tice trudnoce,to je predivno stanje i zenama je divno kad su trudne.Ja sam uzivala maksimalno.

ja još i nisam žena, pa ne mogu reći...

Potpisujem sve što je Bubi napisala, meni su jedino porodi duže trajali. Zato je moja mama rodila brata čim je legla na stol - skoro se rodio u taksiju

Činjenica je da kad zatrudniš nema natrag i da znaš da je najpovoljniji izlaz iz te situacije normalan porod zdravog djeteta - o drugim mogućnostima je bolje ne razmišljati. I kad to shvatiš,psiha se vrlo brzo prilagodi situaciji i nema više frke. A normalno je da se svatko malo boji. Ali samo malo Sve to izgubi značenje kad se dobije paketić u ruke

paketić... kako slatko

Neodoljivi su.

Prvo što sam ugledala kad su mi pokazali starijeg bile su duuuuge trepavice. To se nikad ne zaboravlja, ni kad postanu grozni u pubertetu i svađaju se oko svega i svačega kao taj moj sada

od sve djece upravo su mi novorođenčad najdraža, jedna moja prijateljica ima sina od 6,7 mjeseci, presladak je
plavkast, sa onim plavim okicama, pa kad se nasmije, a nigdje zuba...

Najslađi su tamo od šest, sedam mjeseci jer se već smiju, guču, počinju komunicirati... Nakon godinu i pol, dvije, postanu nepovjerljivi prema nepoznatima i zapravo počinje proces odrastanja. Ali još uvijek su slatki

jest, on se sad smije, plače, guče, zna samo reći: ''naaaaa'' i ''daaa''

Slatki su dok im ne pocnu rasti roscici!
Al volis ih i brines kao da ih nemaju i glupo u njima uvek vidis andjelcice,a oni ti polako piju kap po kap krvi....
Ludilo je roditeljstvo.
Meni je bar zanimljivo...videcu kad stignu do puberteta!

Jedva čekam rodit, da vidim to malo stvorenje, moje malo stvorenje. Mislim da je to najlipši događaj koji se jednoj ženi može dogoditi... Kad prvi put vidiš svoje dijete...
Istina, uživam u trudnoći, nemogu reći da mi je teško (osim užasnih bolova u leđima kojih se nikako ne mogu riješiti), ali svejedno jedva čekam roditi i poljubiti svog sina, prislonit ga uz sebe i nedat ga nikome....

ma meni je moj nećak, ima sad godinu i pol, presladak je skroz... ali nevjerojatno je kako brzo rastu... kao da je jučer bio kad se rodio i bio onako malešan i strah me je bilo ga držati da mu se nešto ne bi dogodilo, a sad priča, sve zna reći, sve razumije, trči igra se... nevjerojatno

Ja ponekad poželim da su tako mali slatki nedužni... Teško je s pubertetlijama

a mogu misliti...
ja nekad stanem i razmislim o tome što sam sve svojoj majci priredila nekakvih beskrajnim durenjem i željama i nekim stvarima koje mi nisu bile potrebne i svađama i sl... sad je već bolje...

Sjećam se i ja, srećom sam se uglavnom samo durila

@ malena...
Doci ce...brzo,brzo...kad je termin?
A to o ledjima,e draga.
Mene nikada nisu prestala boleti.
Posle je tek...do 2. godine ces se nadizati sve teze i teze...a i kasnije.
Ja ti dizem jos uvek sina od 6 g.
Voli da se okaci na mamu!
Jedino gde sam se stedela je da sam odbijala da ih nosam kad ne treba.
Kakve ruke,uspavljivanje sa ljuljkanjem-to ne.
Dizanje samo kad mora!
Tu ih naucis da sami spavaju i da se ne kace nosi me!
Posebno kad prohodaju,e tu je recenica"rodila sam ti noge koristi ih" bila presudna.
Nije to odbijanje neznosti nego prakticnost.Neznost moze i bez nosanja do ludila.
Ja sam jos na prvom porodjaju zadobila isijas.Grozno,nisam se 6 meseci mogla uspraviti.
Muz mi je tu jako pomogao-hvala mu do neba.
I sad mi pomaze.Kad se kace na mene on ih uvek uzme i kaze im da mamu bole ledja i ok.Oni uce i prihvataju.
Deca su jako pametna bica,i dok su mali uglavnom koriste svoju pamet kako da udovolje sebi.
Neki to nikad ne prestanu,tu je vec uloga roditelja koja bi trebalo da ih usmeri da nisu sve u svemu i da se planeta ne vrti zbog njih.
To je tezi deo roditeljstva...
Lepo ti nosi svoje cedo,ne boj se ,"priroda sve uradi sama".Nema straha,rad,red i disciplina.
Strah od bola...Boli te stomak,kao da imas jake kolike...a "ona" nista,to nista ne osecas.Stomak,gore to kida...ali ima i pauza.Taj bol te tera da se napinjes-jako!
Prodje,hormon uradi svoje,sva si ko omamljena,blago recena nemas poima sta ti je,a i ne razmisljas niocemu...
Videces,proci ce brzo,a kad stigne SIN onda ce se svemir otvoriti.
Ljubav,drzimo ti fige!~ :cheers:

Hvala.
Znam da će sve to brzo proći i da će bit prekrasno. A za naučit ga nekim stvarima, eh... To je škola koju prvo ja trebam proći. Znam, 100 % sam sigurna da će moj sin biti najrazmaženije stvorenje na svijetu, i da ću sama bit kriva za to. Ali takva sam, a mislim da je većina takva sa prvim ditetom.
Termin mi je 21.02.

Ja sam stroga mama,a opet me obozavaju!

Nije stvar toga hoće li me više volit ako više dopustim, nego znam da će bit tako jer sam ja takva. A tek moj muž... Ono što ja neću dopustiti, on će...

Ha,ha,ha!
Nek su pre svega zivi ,zdravi,dugovecni.
A mi,kako nam bude-bice.

@Malena...ako su tvoje godine tocne...kako si se odlucila tako rano na roditeljstvo?
Danas se granica dosta pomakla u odnosu na prije samo 30-ak godina...