Upravo čitate ili ste pročitali...

Koji k.... uopšte znamo? (What the bleep do we know?)
(Tako se zove knjiga... ) *

e da Zvezdo, nekako stalno naletavam na taj naslov, pa bih ga vjerovatno trebala i pročitati (sinkronicitet - knjiga me naganja ) pa možeš li mi reći o čemu se radi? i dali ti je dobra?

ja čitam nastavak putovanja duše, to je sudbina duše, i kaj ja znam....neke stvari u knjizi su se već i prije spominjale u nekim drugim knjigama...nekako sve to dođe na isto, samo u nijansama opisivanja.
ima mi logičnih stvari, za koje odmah pomislim da, moguće....a ima i bajkovitih, pa si mislim ma to su sve gluposti...pizd....
utjeha za ljude....

Još je čitam, ali stvarno mi je super. Na jednostavne načine se bavi nekim od najvećih pitanja koje su ljudi ikada postavljali... i obrađuje širok spektar zanimljivih tema. Ja bih ti je zaista preporučila, nabavila sam i film da ga pofledam...

Evo ti malo primera:
"Ako je sve što percipiram temeljeno na onome što već znam, kako ću ikada videti nešto novo? Ako nikada ne vidim ništa novo, kako ću se promeniti? Kako ću rasti?...
...Dakle, mi zapravo ne percipiramo realnost; mi vidimo sliku realnosti koju je izgradio naš mozak na temelju ulaznih čulnih podataka, plus nebrojenih asocijacija izvučenih iz nepreglednih neuronskih mreža našeg mozga. „Zavisi od toga kakva su bila vaša iskustva“, kaže dr. Newberg, „a na način na koji na kraju obrađujete podatke zapravo stvara vaš vidljivi svet... Mozak je to što konačno percipira stvarnost i stvara za nas naše tumačenje sveta“.
... Kad se sve sabere, bar u meri do koje se nauka do danas razvila, važi sledeće: mi stvaramo svet koji opažamo. Kad otvorim oči i pogledam oko sebe, to što vidim nije „svet“, nego svet koji je moja ljudska senzorna oprema sposobna da vidi, svet koji mi moj sklop verovanja dopušta da vidim i svet za koji je mojim emocijama stalo da ga vidi ili pak ne vidi.
Iako se opiremo ovom poređenju i želimo da verujemo da postoji „stvaran svet“ koji svi možemo primetiti i složiti se oko toga, činjenica je da ljudi često – a možda i uvek – iste stvari opažaju drugačije. Na primer, kada se više osoba priseća nekog zločina (kao što je to slučaj u klasičnom japanskom filmu Rashomon), verzija onoga što se „zaista dogodilo“ mnogo se razlikuje – ne samo kad je reč o sitnim detaljima zločina, nego i kad je reč o pojavnim karatkeristikama (boja kose, visina, odeća) i žrtve i počinitelja. Svaki svedok zločina veruje da je njegova ili njena priča tačna, ali ono što oni zaista imaju samo je njihova vlastita percepcija događaja.
Mi stvaramo svoj svet, svo vreme i na bezbroj načina. Vid i percepcija su jedni od najočiglednijih, naučno potvrđenih načina na koje to radimo. Vrhovno pitanje glasi: da li to tu prestaje? Je li to granica našeg uticaja na svet koji vidimo? ..."

Nadam se da si stekla dojam... *

jesam thx, da, pročitati ću, zanimljivo...

e sad mi je jasno kada slušam dvoje ljudi koji su bili prisutni zajedno nekom događaju, a svaki od njih događaj opisuje apsolutno drugačije.
uvijek sam si mislila pa ljudi moji, kak je to moguće, jesu li onda uopće bili tada u tom događaju.
eto, odgovora, jesu, al je svatko to doživio na svoj način...istu priču...

jesam thx, da, pročitati ću, zanimljivo...

e sad mi je jasno kada slušam dvoje ljudi koji su bili prisutni zajedno nekom događaju, a svaki od njih događaj opisuje apsolutno drugačije.
uvijek sam si mislila pa ljudi moji, kak je to moguće, jesu li onda uopće bili tada u tom događaju.
eto, odgovora, jesu, al je svatko to doživio na svoj način...isti događaj...

zvezda je napisao/la:

... Kad se sve sabere, bar u meri do koje se nauka do danas razvila, važi sledeće: mi stvaramo svet koji opažamo. Kad otvorim oči i pogledam oko sebe, to što vidim nije „svet“, nego svet koji je moja ljudska senzorna oprema sposobna da vidi, svet koji mi moj sklop verovanja dopušta da vidim i svet za koji je mojim emocijama stalo da ga vidi ili pak ne vidi.
Iako se opiremo ovom poređenju i želimo da verujemo da postoji „stvaran svet“ koji svi možemo primetiti i složiti se oko toga, činjenica je da ljudi često – a možda i uvek – iste stvari opažaju drugačije. Na primer, kada se više osoba priseća nekog zločina (kao što je to slučaj u klasičnom japanskom filmu Rashomon), verzija onoga što se „zaista dogodilo“ mnogo se razlikuje – ne samo kad je reč o sitnim detaljima zločina, nego i kad je reč o pojavnim karatkeristikama (boja kose, visina, odeća) i žrtve i počinitelja. Svaki svedok zločina veruje da je njegova ili njena priča tačna, ali ono što oni zaista imaju samo je njihova vlastita percepcija događaja.
Mi stvaramo svoj svet, svo vreme i na bezbroj načina. Vid i percepcija su jedni od najočiglednijih, naučno potvrđenih načina na koje to radimo. Vrhovno pitanje glasi: da li to tu prestaje? Je li to granica našeg uticaja na svet koji vidimo? ..."

podsjeća me na castanedu.

ja trenutno čitam "50 anđela za godinu". djeluje pozitivno na mene.

Tu negde se baš i citira Kastaneda.... *

"Zvezda", Džeri Spineli...

Dobaciću i par citata čim stignem... *

Zidovi od magle - Dražen Jarabek
tužno...tužno...čovjek je 3 godine održavao satove likovnog na dječjim odjelima onkologije...
možete si misliti - jadni klinci, a naše zdravstvo i zaposlenici u komi...

Ja citam englesku knjigu - Breaking Dawn od Stephenie Meyer...
odlicne su njezine zadnje 4 knjige,ali nevjerujem bas da vam se budu svidjele...
radi se o jednoj curi, imenom Bella. Ona se zaljubi u Vampira,Edward.
I sad imaju puno problema, zato sto je ona ljudsko bice i to nije bas dobro ak se spoje, posto je opasno...
neznam bas dobro opisat, mozda nadete na netu bolje opisano
ali knjige su zbilja dobre, 1. i 2. sam u roku od 1-2 dana procitala
1. twilight 2. new moon <3 (najdraza) 3. eclipse 4. breaking dawn

upravo citam:

Carl Johan Calleman - Majanski Kalendar i Transformacija Svijesti

citam Harry Pottera...R.L. Stine i Twilight

Jedini put - John Wesley, čitam je

Absynthia, hvala na ovako opširnom predstavljanju

Poziva na čitanje

Absynthia, ne kupuješ valjda svaku knjigu koju želiš pročitati? Novijih izdanja nema u knjižnicama, a bestselleri se mogu dobiti samo "preko veze", ali uvijek postoji mogućnost razmjene s drugima koji su je kupili po sistemu ja tebi, ti meni.

Ova druga knjiga mi stvarno zvuči privlačnije od prve u kojoj je pisac pretjerao s porukom, očito. Ni ja to ne volim. A što se opraštanja tiče, radi se zapravo o neophodnosti pomirenja više sa samim sobom nego s okolinom kako bi se moglo ići dalje - ne znam koliko je autor uspio u tome s obzirom na gornji komentar.

Absynthia je napisao/la:

Slično je i sa filmovima koji osvajaju desetak Oskara. Uvijek su loši, ali na koju foru poberu toliko Oskara je misterija. To bi trebala biti jedna od tema na ovom forumu

Zvuči zanimljivo Abs, ajde smisli koncepciju pa otvori.

Pa viđam ja bestsellere po zagrebačkim knjižarama, ne možeš ih promašiti i ako ne zuriš u izlog svake knjižare na koju naiđeš kao što zurim ja No upravo njih mi se ne da kupovati jer mi je stan ionako zatrpan knjigama, a za bestsellere nikad nisam sigurna hoće li mi se svidjeti toliko da ih poželim imati. S godinama sam naučila kupovati knjige koje sam već pročitala i želim ih stvarno imati, iako napravim i poneki izuzetak

Jučer sam kupila dvije knjige: Izraelsko-Arapski ratovi od Manojla Babića, i Deseti dar Jane Johnson.

Vidla sam u jednim dnevnim novinama reklamu za Deseti dar, pročitala opis i morala sam ju imati

Ljubavnik joj je na rastanku ostavio dar... Kad Juliju Lovat napusti njezin dugogodišnji ljubavnik Michael, na rastanku joj daruje knjigu koja je pripadala jednoj djevojci iz Cornwalla prije 400 godina. Sa željom da otkrije priču vlasnice te knjige, Julia kreće na putovanje koje nije mogla zamisliti... Mlada djevojka iz Cornwalla je devetnaeslgodišnja Cat Tregenna, sluškinja lady Harris u Kenegiju, na obali Cornwalla. Njezina strastvena narav i odlučnost da postane nešto više od seoske supruge mogu se mjeriti samo s njezinom umješnošću s iglom. Međutim, klupko Catinog života dramatično će se početi razmotavati u ljeto 1625. Kad gusari opljačkaju Cornwall, sa sobom uzimaju Cat i još šezdesetak seljana kao zarobljenike. Bačena u zastrašujući prostor gusarskog broda. Cat mora preživjeti pomorske bitke i jednomjesečno putovanje do Maroka, prije no što bude prodana u roblje. No najprije privlači pozornost kapetana ratne galije, muškarca na svetoj misiji da ubije i zarobi nevjernike. Deseti dar je isprepletena priča o dvije mlade žene: o pustolovini koja je započela prije četiristo godina na krševitoj obali Cornwalla i koja će završili na prašnjavim bazarima suvremenog Maroka. To je potraga za tajnama - i ujedno priča o pronalaženju ljubavi ondje gdje bije najmanje očekivao... Autorica ove knjige Jane Johnson i sama je istražujući za ovaj svoj prvi roman ljubav pronašla u Maroku, vratila se u London, napustila posao urednice u nakladničkoj kući i udala za za svog berberskog gusara.

http://www.profil.hr/knjiga/deseti-dar/26954/