Starci me nerviraju

snow queen je napisao/la:

npr, meni moja draga majčica kaže :''pospremi sobu''
odgvor: ''dobro, pospremit ću ju kasnije''... to sam zaista i mislila... naravno da ću spremiti kasnije...
ali onda ona do tog ''kasnije'' meni bar 500 puta još ponovi da spremim sobu i meni to prisjedne... na kraju soba ostane kakva je i bila...

ja ovaj problem imam s mužem.
no evo u kojem grmu leži zec- ja mu kažem:danas čistimo kuću,generalka.
Dam sinu bočicu,stavim ga spavat, kažem mužu-ok bacimo se na posao,mali se budi za 2 h a do tad trebamo sve očistit
e onda on.aha sad ću. evo samo da odgovorim na ovaj mail. evo ovo evo ono. onda ja poludim,jer za te stvari ima vremena cijeli dan pošto nema posao.
I onda kad napokon počne čistit,npr pere pod, ja tamo u zahodu ribam školjku, kadu,pod, čistim kužinu,sobu,a on za to vrime uspije pomest pod i redovito ga nađem kako gleda tv s metlom u ruci. ma di neću poludit. Onda na kraju skoro sve obavim sama. takve stvari iritiraju kad imaš posla preko glave a druga osoba ladi jaja

heh...da...to je to!

roditelji zaboravljaju da smo došli kroz njih,ali ne pripadamo njima,nismo njihovi trofeji kojima će se oni jednog dana hvaliti:moja kćer ima stan u zg-u,na muzičkoj je akademiji,ima prekrasnog dečka,odlučili su se vjenčati...blablablabla...joj,dobro, skužila sam!jasno mi je,hoćeš se hvaliti,biti ponosna,al daj me pusti,pa možda ja imam drukčije planove,to je moj život kvragu!

ne kažem da su moji takvi.baš suprotno!i presretna sam što su takvi(drugačiji) s obzirom na to što se sve pročita ovdje. iako to ne isključuje probleme kao :

Citat :

npr, meni moja draga majčica kaže :''pospremi sobu''
odgvor: ''dobro, pospremit ću ju kasnije''... to sam zaista i mislila... naravno da ću spremiti kasnije...
ali onda ona do tog ''kasnije'' meni bar 500 puta još ponovi da spremim sobu i meni to prisjedne... na kraju soba ostane kakva je i bila...

EH...ŠTA ĆEŠ?!Sve je to za ljude,a kamoli ne za mlade ljudiće.

Djeca će najlakše shvatiti roditelje kad i oni to postanu.

Eto, mene nervira to što se apsolutno ne mogu osloniti na roditelje kao na odgovorne ljude, po nekim pitanjima.
Dogovorimo se za neki termin npr. korištenja zajedničkog stana, unaprijed dogovorimo do kada ga mogu ja koristiti, do kada oni i s time računam.
Poštujem njihov i svoj rok.
Onda, dva dana prije nego što bi trebala otići i imala "svojih 15 dana", starom se nešto sprdne i totalno promijeni ploču pa bi baš dolazio kad sam ja u stanu.
To je samo jedan od primjera, ali pokazuje da se ne mogu pouzdati u ono što moji roditelji kažu, jer ispada da je to na vrbi svirala.

Ne moram niti reći kakva je moja reakcija i tu imamo jako puno neslaganja, ali ja ne popuštam.
Eto, to je za mene primjer nepouzdanog roditelja, koji od jezika radi lopatu.
Na kraju ispadne po mome, ali poanta je u tome da takvo ponašanje nije nimalo korektno niti odgovorno.

Moji roditelji su uz neke pozitivne strane, po mnogo pitanja osobe na koje se zaista ne mogu osloniti i to otvara prostor za nepovjerenje.
Dakako da komuniciramo, ali s njima nemam otvoren odnos i pričam isključivo sa mamom, o nekim stvarima kao što su planovi za budućnost itd.
Imam sreće da ću se moći separirati od roditelja, nakon nekog vremena, ali eto...nažalost s njima nemam komunikaciju kakvu bih htjela.
Svim mladim ljudima bi poručila da se ne živciraju ako odnos sa roditeljima baš nije najidelaniji, a ujedno je podnošljiv.
Čovjek se s time treba pomiriti, jer odrasle ljude ne možemo mijenjati. Prihvatiš ono što imaš i ignoriraš ono što nemaš.

Uglavnom, takav odnos "nepovjerenja" ne bih voljela graditi sa svojim djetetom i dobro je da učimo na greškama svojih roditelja, kao i da pokušavamo usvojiti neke pozitivne strane koje imaju.

Pitanje bi bilo zasto oni to rade? Ocito ne smatraju previse vaznim te dogovore ili su puno opusteniji (ako je to pravi izraz) po nekim pitanjima. Sto bi bilo ako bi se njima pristupilo na isti nacin pa se upalo u ranije isplanirano? Da li bi oni to prihvatili kao ok ili bi imali komentara?

Athena, potpuno te razumijem...
iako stvarno ne mogu reći nešto protiv roditelja, ono općenito su super, al te neke sitnice stvarno katastrofa...

npr dogovorim se s curom ići na more.. 7 dana prije mu kažem ići ću u četvrtak. on meni u srijedu kaže sine sutra radimo nešto... zaboravi da sam mu išta rekao, a kako ne bi kad imam ispit po 10 puta me pita koji mi je ispit i kada je... na jedno uho uđe na drugo izađe.. lijepo čovjek dobije dojam da ga boli briga...

i znam ja da mu kažem da sam se s curom dogovorio, rekao bi idi. al ne mogu ih ostaviti same da rintaju jer nije to posao šta ja znam sjediti i krpiti odjeću. ipak je to kopanje, prenosanje tereta do 50 kg, a majki to ne bi dopustio da radi sama jer je žensko a ćaća je već sriktao kičmu tako da ne može ni hodat da valja...

i na kraju ja curi ispanem kriv što nismo išli...

@Biga, razumijem te, nadam se da ćeš ipak koji dan na more.
Veliki je problem kad ljudi ovise o tvojoj pomoći, osobito u teškim fizičkim poslovima.

Alpha je napisao/la:

Pitanje bi bilo zasto oni to rade? Ocito ne smatraju previse vaznim te dogovore ili su puno opusteniji (ako je to pravi izraz) po nekim pitanjima. Sto bi bilo ako bi se njima pristupilo na isti nacin pa se upalo u ranije isplanirano? Da li bi oni to prihvatili kao ok ili bi imali komentara?

To isključivo otac ne poštuje dogovore.
Ako bi ja njima upala u ranije isplanirani plan, njima ne bi smetalo jer su "kod njih svi dobrodošli", međutim ukoliko ne bi održala svoj dio obveza primjerice kod kuće (kad su oni npr. na moru) i ako bi promijenila plan, onda bi bilo jao i pomagaj.
Međutim, da je netko drugi izvan najbliže obitelji u pitanju, ne bi bilo nikakvih pomicanja rokova, što samo pokazuje kako neki ljudi misle da mogu raditi što hoće, kad se radi o njihovim bližnjima pa eto...

Roditelji se uglavnom ravnaju prema sebi.
Mojoj majci je trebalo jako puno da shvati da npr. ne razmišljamo isto, da ne koristimo isti tip četkice za zube i jako se iznenadila kad je ispalo da neke stvari koje njoj odgovaraju, meni ne pašu.
Isto tako, oni vjerojatno daju primat svojim prioritetima i zabušavanje na nečemu što njima nije važno, ne smatraju alarmantnim.
Ja želim da se poštuju i moji prioriteti, a jedan od njih se odnosi na mogućnost (zasad) povremene separacije, na koju imam i legalno-nekretninsko pravo i nije me briga što se netko drugi sa roditeljima slaže jako dobro, tako da faktički i želi sa 26 godina biti non stop sa njima (na moru i kod kuće), a znam takve primjere iz okoline.

Kako bilo, smatram da zreli i odgovorni ljudi moraju stajati iza svoje riječi (dogovora) i jako me ljuti kad vidim da ljudi od skoro 60 godina, nisu u stanju ispoštovati neke stvari.
Ipak, na njima inzistiram, jer ne dopuštam takav odnos prema sebi pa niti od strane roditelja.

@Biga...muskarac ce ostaviti oca i majku da prione uza svoju zenu...pise u Bibliji. E sad, ne kazem da si trebao otici i ostaviti ih na cjedilu s poslom ali kad vec znas kakvi su mozda bi trebao ponoviti da ides svaki drugi dan. Naime, ti si curi napravio isto ono sto su tebi tvoji. A ako se to ponavlja onda ispada da ti ona nije neki prioritet.

@Athena i Biga...cini se da se kod vas radi o tome da vas roditelji ne dozivljavaju dovoljno ozbiljno. Vi ste za njih djeca i vasi planovi su igra. Stoga nisu dovoljno vazni da bi ih pamtili. Nije da ih boli briga ali za njih to nije tako vazno kao "pravi zivot" kojeg vode oni.

Roditelji su važniji od cure, pa makar bili gluhi na jedno uho.

@Blizz, naravno da su roditelji važni, ali mislim da to ne treba generalizirati.
Treba znati procjeniti kad je nešto zaista važno i opravdano (i u pitanju roditelja), a kad nije.
Ja ne generaliziram ljude po kategorijama "važnosti", logično je da ćemo sa bliskim rodom biti bliži, međutim neke se stvari moraju zavrijediti, nebitno o kome se radilo.

@Blizzard...to je tocno. Medjutim i ovisno. A ovisno je o godinama. Tako su u tvojim godinama (ne ovim napisanim u profilu nego stvarnim) vazniji roditelji. U jednom trenutku covjek odluci imati svoju obitelj. Tada se prioriteti mijenjaju. Naravno, roditelji su i dalje vazni ali nisu vise prvi nego drugi.

Slazem se s Athenom...naravno da je vazno i o cemu se radi ali nisam ni mislila da ce osoba imat prioritet trazit jagode u sred zime jer je tako partneru palo na pamet nasuprot neceg ozbiljnog sto taj cas trebaju rodtelji. Pricam cisto teoretski i u ozbiljnim odnosima.

Govorio sam o Biginoj situaciji po mom mišljenju

OK, osobno ne bih bas ulazila u Biginu situaciju. Zato sam samo dala poglede. Naime, ne znam da li je to neka ozbiljna veza ili ne pa stoga ne mogu ni kazati nista.

Alpha je napisao/la:

@Athena i Biga...cini se da se kod vas radi o tome da vas roditelji ne dozivljavaju dovoljno ozbiljno. Vi ste za njih djeca i vasi planovi su igra. Stoga nisu dovoljno vazni da bi ih pamtili. Nije da ih boli briga ali za njih to nije tako vazno kao "pravi zivot" kojeg vode oni.

e da, upravo tako.. ne doživljavaju nas ozbiljno... kao što sam milijun puta rekao. počet će doživljavati kad puknem pa ih noževima počnem po kući ganjati...

@Blizz, naravno da je cura važnija, al stavi se u situaciju: odvedeš curu na more, budeš tamo, zabaviš se i dođeš doma. dočeka te ono tmurna atmosfera kao nebo prije tuče. ćaća se prenemaže kao da ga je ujeo poskok, ubola krava i pregazio kamion u 5 minuta.. majka skače oko njega(a većina je toga u glavi, al ajd mu ti objasni to) a on živčan, ne na tebe ni na majku, nego općenito...
dakle od dva zla izabereš ono veće da te kasnje manje zaboli...
kao npr imaš kašikaru(ručnu bombu) i atomsku. obadvi programirane da puknu za sat vremena. koju ćeš deaktivirati??

edit: Alpha, ozbiljna je veza, jbg ženim se za koju godinu...

Nisam rekao da je cura važnija, nego obratno.

mah, sad sam hodao 3 kilometra po 38 stupnjeva, čudo je pa još raspoznajem slova...

@Biga...ako je ozbiljno onda bi ti trebala cura biti vaznija. Naravno ako je nesto hitno za pomoci roditeljima da ces pomoci i ona ce to razumjeti ali, kako sam shvatila, to se kod vas ponavlja relativno cesto. Ti dektiviras atomsku bombu, a ostavis rucnu. OK, mozda ces prezivjet rucnu ali ces imati ozbiljne posljedice i umirat dugo, polako i bolno. Atomska te barem dezintegrira trenutno.
Ako ti svaki put bez pogovora napravis sto roditelji hoce, a na ustrb cure mislim da se neces zenit za koju godinu. Barem ne za nju. Osim toga ako oni tebi nabijaju griznju savjesti sto si otisao na put koji si najavio da li ti njima nabijas sto nisi otisao? Mozda iduci put zapamte i tvoje planove.

Alpha, pametno zboriš...

ma nije to meni nikakav problem u zadnje vrijeme ionako radim više manje šta mi se ćefne i ne gledam previše na tuđe stvari....

Roditelji su stvarno super,ali za neke sitnice postanu bas dosadni.Sa ocem se nimalo ne slazem posto je dosta egoistican i misli da sve zna.Bas je juce bila prepirka oko toga da li puz moze izaci iz kucice i vratiti se u nju.Ja sam drsko rekao da je to najveca glupost koju sam cuo,posto je on uporno namecao svoje misljenje i govorio kako ne mogu bit pametniji od njega sa time me izbacio iz takta...A kad je vidio da sam u pravu,poceo je da daje slabe argumente:odakle su puzevi golaci i kako nalazimo prazne kucice.Naravno rekao sam da su golaci druga vrsta sa zakrzljalom kucicom,a prazne kucice su kucice uginulih puzeva koji posto su mekusci potpuno istrule,a njihova kucica je od krecnjaka i moze da bude tu jos puno vremena da se ne raspadne.A biologija me zanima i planiram se baviti njom.Pa me jako uvrijedilo sto je odma negirao moje misljenje ne uzimajuci u obzir to sto ja citam bas dosta o takvim temama.A on se uopste ne zanima za bilo kakve prirodne nauke.Kad sam mu sve to dokazao jer google sve zna samo je cutao,rekao upravu si i otisao.Sa majkom je totalno druga prica s njom se u vecini stvari slazem,mogu joj reci dosta stvari.Ali stalno ispituje s kim se druzim,prigovara mi kako trebam vise da ucim...Ja razumijem da i njima nije lako ali ni ja ne mogu kontrolisati svoje izlive bijesa...kao vulkan sam polako skupljam sve,mirno prihvatam,a poslije ne mogu upiti vise i samo sva ta ljutnja izleti napolje,pa me cesto i kazne.Ali ja sam zadovoljan,izbacio sam sve iz sebe sto sam imao.

"Starci" se brinu za vas cijeli zivot, "starci" cas oblikuju u osobu koja ste danas, "starci" su vam omogucili sve sto imate i sto ste imali kao dijete. Kada vidim nekog tinejdzera kako se zali ili pljuje po svojima (naravno s posebnim iznimkama) ondmah znam da su ili razmazena derista ili nezahvalnici.