" U Indiji postoji prolećni praznik posvećen Višnu. Božanstvo Braman je podeljeno na tri aspekta – Brama, Višnu i Šiva. Braman se s pravom naziva Veliki Arhitekta Univerzuma koji donosi red i harmoniju. Višnu je opisan kao Iskupitelj, onaj koji budi iz sna života, spasilac, a Šiva je opisan kao onaj koji osvećuje i uzdiže život koji Višnu budi do najvišeg mogućeg savršenstva. Postoje praznici koji su posvećeni Višnu. Za njega je rečeno da pada u san u ono doba godine kada mi slavimo Božić, i da se opet budi na Uskrs. Oni koji sebe nazivaju njegovim slugama slave vreme između Božića i Uskrsa na najznačajniji način: oni se uzdržavaju od određene vrste hrane i pića, kao i mesa. Na taj se način pripremaju da dosegnu razumevanje značaja praznika Višnua, koji se slavi kao vaskrsenje, – buđenje celokupne Prirode.
... Čovek je zaista mnogo, mnogo, mnogo stariji od svojih čula. Duhovno istraživanje nam omogućava da dođemo u vreme kada su čula tek započinjala svoj razvoj, – kada su bila najslabija. U to vreme čula još nisu bila vrata kroz koja duša može da doživljava svoje okruženje.
... Nekada, pre nego što je postojala bilo koja spoljašnja vizija, čovek je posedovao unutrašnju svetlost. U dalekoj prošlosti ljudske evolucije spoljašnji objekti nisu stimulisali čoveka ka spoljašnjem opažanju, već se iz njegovog unutrašnjeg bića izdizala imaginacija, ideje, primitivna vizija koja je bila vizija u astralnom svetlu. Čovečanstvo je imalo maglovitu, zamagljenju, nejasnu vidovitost.
U germanskom svetu Bogova, čovek je takođe video Bogove kroz neku vrstu nejasnog, zamagljenog astralnog svetla. Ali, on je postepeno video kroz sve veću maglu i mrak, sve dok njegovo viđenje nije polako nestalo, ono je postalo ugašeno u žestokoj svetlosti fizičkog Sunca koje se pojavilo na nebu kada je fizički svet osvetljen. Dakle, astralna vizija čoveka se povukla, odbijena. Kada čovek gleda u budućnost, postaje mu jasno da on mora vratiti astralni vid, samo sada na višem nivou, sve ono što se ugasilo kada se pojavio fizički vid, moraće se ponovo oživeti, tako da će se u čovečanstvu razviti potpuno svesna vidovitost. Normalnoj ljudskoj viziji će se dodati još svetliji i prosvetljeniji ljudski život u svetlu budućnosti. Fizičkoj viziji će doći u susret vizija u astralnoj svetlosti.
Vođe čovečanstva su one individualnosti čija odricanja tokom zemaljskog života im omogućuju da iskuse – pre smrti – stanje svesti koje se zove “prolaz kroz portal smrti”. Ovo stanje svesti sadrži sva iskustva koja će kasnije biti u posedu čitavog čovečanstva kada ono bude evoluiralo kroz astralno opažanje koje čini vidljivim psihički i duhovni svet. Ovo pravljenje vidljivog psihičko–duhovnog okruženja su inicirani zvali “buđenje”, “vaskrsenje”, “duhovni preporod” – dati čoveku – dodatak njegovim fizičkim čulima, su darovi čula Duha. On slavi Uskrs kao unutrašnji praznik kada raspoznaje u sebi buđenje novog astralnog vida.
Tako možemo shvatiti zašto je ovaj prolećni praznik vezan za simbolične ideje kao što su smrt i vaskrsenje. U čoveku, astralno svetlo je “mrtvo”. Ono spava. Ali ono će ponovo vaskrsnuti u čoveku. Uskrs je praznik koji ukazuje na buduće buđenje ove astralne svetlosti. San Višnua počinje u vreme Božića, kada astralno svetlo potone u san i kada se probudi fizičko svetlo. Kada čovek bude napredovao dovoljno daleko da se odrekne ličnog, tada će se u njemu ponovo probuditi astralno svetlo, on može da proslavi praznik Uskrs, – a Višnu se može ponovo probuditi u njegovoj duši.
Ceo tekst na:
http://hramezoterije.com/uskrs-rudolf-stajner/
pon tra 01, 2013 7:45 pm
