@@@
Ovo je prilicno simpaticna tema...
Bog....da li zna?
Nema potrebe da zna.On funkcionise u sasvim razlicitoj dimenziji,i Njegova stvarnost je apsolutna.To znaci da nema relativizacije niti uslovljenosti culima,spoznajama i sl.
Ako iole osecamo svoju dusu,tj. apsolutnog sebe,mozemo oslusnuti Njegovo poimanje.
Ono sto se nama desava ovde i sada u relativnosti prostora,vremena i uslovljenosti ne podpada pod apsolutnu stvarnost.Zato se zove iluzija.Iluzija nije nistavilo i nepostojanje-iluzija je iskrivljena slika u ogledalu.Mehur od sapunice.
Ovde sve radi karma.
Ona ima zaduzenje da razvrstava i upravlja akcijom i reakcijom.
Neko rece da bi Bog mogao biti predstavljen kao super kompjuter...po toj analogiji,karma bi bila operativni sistem,tj. softver.
Ali,sa malom ispravkom,Bog nije super kompjuter...to smo mi u ovom telu...Bog je osoba koja upravlja kompjuterom i koji je u tu svrhu nacinio sofrver karme....i otisao na kaficu dok comp-radi svoje.
Ali,ovo objasnjenje ima nedostataak upravo na mestu osobnosti.
Bog je Svevisnja osoba,mi smo "obicna" osoba.On je oslobodjen od delovanja tela,karme,i ostalih uslovljenosti.Ta uslovljenost bi se mogla uporediti sa ronilackim odelom.Ogranicenog smo vremena i prostora u kom ronimo.
Ali imamo mogucnost da u vremenu i prostoru donosimo svoje male odluke i radimo na sebi.Odredjenim "tehnikama" evolucije (duhovne iskljucivo),mi imamo mogucnost da izronimo i oslobodimo svoj dah.
To je ono sto je sustina religija i propovedi-sve ostalo je iluzija pa i sama veroispovest.
Posto je Bog osoba i mi smo osoba,mozemo svojom voljom uspostavljati odnos.Mi smo ti koji trebaju Njemu prici.On je dzentlmen,nece da se mesa i nekog vuce za rukav.On ceka na nas korak,ljubazan je i cini 10 prema nama.
Kaze se da On poseduje sve i nema nicega sto nije Njegovo...jedino sto nema je TVOJA LJUBAV!To je ta prica o ljubavi i Bogu.
Ta ljubav nije emocija-osecanje...vec istinsko delovanje.Iz toga proizilazi prica o tome da trebamo biti dobri i sve ono o pravilima dobrote.
Znaci,uspostava odnosa-dobrota kao princip jer se i u ovozemaljskim odnosima,slicno druzi.
Da bi osvojili odnos sa Bogom,moramo steci odredjene osobine.
Utoliko Bog zna sve.Da,ali Njega ne zanima sve...Njega zanima nas licni odnos sa Njim...a nasi medjusobni odnosi su ujedno i "vezba" i mogucnost da spoznamo odnos dusa-Vrhovna dusa-dusa.
To je u hriscanstvu dato kroz 2 osnovne zapovesti...koje nisu najsrecnije objasnjene:
1.Ljubi Gospoda Boga svim bicem svojim,svom dusom svojom...
2.Ljubi bliznjeg svog....
Ta pravila nisu previse razjasnjena iz razloga uspostave ljubavi.Ljubav se mora dogoditi na mistican i spontan nacin...tako da su date sasvim male smernice da bi se osigurala spontanost i da bi se prevazisla stepenica naredbe.Tj. da bi se dogodilo prevazilazenje gordosti tj. uspostava poniznosti i predaje-LJUBAVI !
Ostale zapovesti 10 ili u detaljima vise,sluze kao alati za otvaranje srca prema osnovne 2.
Boravkom u telima i zarobljenost karmom,nasa srca zadobijaju velike prekrivace,koji su ponekad tvrdi poput kamenih stena.
Sluzenjem i poniznoscu zadobijamo mogucnost da uzmemo u svoje ruke razne alate i orudja kojima se zapocinje proces ciscenja srca.
Srce kao osnovno obitavaliste duse i Nad duse (Sveti duh)...funkcionise kao obostrano ogledalo.Do njega treba doci.
Ono se zatamnjuje karmom a istom se i cisti...do poslednjeg stadijuma kada se oslobadjamo dejstva karme i nastavljamo funkcionisemo kao OSLOBODJENE duse u vecnom odnosu i bivstvovanju sa Bogom i pratiocima.
Mi se ne stapamo niti se sjedinjujemo S Njim-ne.
I to postoji kao ev. faza,ali nije nuzna-niti konacna.I to postoji u okviru karme.
Zelja nas je dovela u ovaj "zatvor" zelja nas i oslobadja.To je trenutak milosti i prokletstva-SLOBODNA VOLJA.
Karma je veoma komplikovan proces i ne funkcionise crno-belo.
Ona ima svoje osnovne zakonitosti akcije i reakcije,ali ima i mnogo podzakonskih mogucnosti...Zato cesto imamo subjektivan osecaj nepravde.To je samo iz nerazumevanja svog polozaja i svojih zasluga,kroz jako puno vremena,prostora,okolnosti,i odnosa.
U sustini je sve matematicki tacno-zato i funkcionise bez mnogo paradoksa.Ma kako to nama iz nasih ogranicenih uglova gledanja na stvar to izgledalo.(Zaba iz bunara...pokusava da poima okean).
Osnovni odgovor na ovo pitanje je:
Da-zna.Ali nije bitno.
Bitno je da li mi znamo?
Bitno je nase osvescenje i nasi koraci ka van.
Van kruga karme,vecnog umiranja i radjanja.
Oslobodjenje i prelazak u izvorno stanje duha,svesti i odnosa.Visa svest.
Moze se putovati jako dugo a isto tako se moze put preci u jednom trenu.Iz stanovista Apsolutnog to nije ni merilo ni relevantno.
Izbor nam je dat,svo vreme u vecnosti,potencija li i mogucnost....Pa izbor je na nasoj maloj slobodnoj volji i zelji.
Pitanja?
pet lis 09, 2009 1:36 am
