Ispovijed - da li vjerujete?

Onda bi ti najbolje bilo da procitas Bibliju ili da pocnes da se bavis teologijom, a tek sada vidim tvoj potpis i ne znam da li je bas tvoje razmisljanje ispravno
"...ja sam Bog, ja sam junak, ja sam filozof, ja sam Đavo i ja sam svet, a to je zamoran način da se kaže da ne postojim."
ovde i sama kazes da Bog ne postoji kao ni Djavo tako da ne bih se mnogo trudio da ti objasnjavam neke stvari

Techpriest šta si zapea za to... to je davna prošlost; ni patrijarh Carigradski nije bio bez grijeha i loših odluka u prošlosti...

meni se čini da je vama Srbima i većini pravoslavaca u krvi od rođenja da prezirete i mrzite sve šta je katoličko, hrvatsko, zapadno od vas... nije to u redu; na kraju krajeva vjerujemo u isto

Pročitala sam Bibliju davnih dana... Ima dojmljivih delova. Više me je zanimao Stari Zavet, koji je zapravo Hebrejski sveti spis.
Moj potpis su stihovi Borhesa. Znači da je sve jedno, a jedno sve, mikrokosmos i makrokosmos su isto. U isto vreme sve je ništavilo, ali Bog je stvarao iz Tame, čim je stvorio svetlost. U početku bi reč. Šta je reč? Koliko je materijalna? A svetlost? Iz čega ona može nastati, da bi se uopšte opazila?
Krivo si shvatio, dakle. Ne kažem da Bog ne postoji, samo da se moje gledište malo razlikuje od klasičnog... *

Lukini je napisao/la:

meni se čini da je vama Srbima i većini pravoslavaca u krvi od rođenja da prezirete i mrzite sve šta je katoličko, hrvatsko, zapadno od vas... nije to u redu; na kraju krajeva vjerujemo u isto

Ne preteruj i ne globalizuj. Ja sam rođena kao Sprkinja, krštena kao pravoslavac. Ničemu od toga ne pridajem poseban značaj. Puštam sebe da budem Šta Jesam...
O katoličkoj veri (kao i svim sistemima verovanja) znam mnogo...
Usput, baš me briga ko u šta veruje... *

Odgovoricu kratko . Rec bozija je sve i ona se ne moze promeniti. Ustvari dodacu da niko od nas ne moze da zna odakle je Bog stvarao to je ono sto mi necemo znati sve dok ne vidimo carstvo Bozije.

@lukini, ne, nama nebi dozvolili da kum moze da bude katolik u pravoslavnoj crkvi da vas mrzimo tj da nasa vera prezire vasu.

zvezda je napisao/la:

Lukini je napisao/la:

meni se čini da je vama Srbima i većini pravoslavaca u krvi od rođenja da prezirete i mrzite sve šta je katoličko, hrvatsko, zapadno od vas... nije to u redu; na kraju krajeva vjerujemo u isto

Ne preteruj i ne globalizuj. Ja sam rođena kao Sprkinja, krštena kao pravoslavac. Ničemu od toga ne pridajem poseban značaj. Puštam sebe da budem Šta Jesam...
O katoličkoj veri (kao i svim sistemima verovanja) znam mnogo...
Usput, baš me briga ko u šta veruje... *

ispričavam se što sam Vas sve strpao u "isti koš"... niste svi isti, samo sam htio reć da ima takvih i to dosta...

slažem se s tobom... neka svatko bude šta želi

@Techpriest: Ja sa postavila mnogo više pitanja. Biti vernik ne znači ne misliti glavom...

@Lukini: To je već bolje... *

Techpriest je napisao/la:

Da slazem se svijetlostsjena tako je, ali to je tvoje mislenje ispravno dok danasnje pape i niti jedan papa ne kaze da su njegovi prethodnici bili u krivu tj ne optuzuje ih za ikakve zlocine, ali to je vec crkvena administracija. Ima losih crkvenih ljudi na obe strane i u katolickoj i u pravoslavnoj crkvi .
Evo linka gde mozete procitati o nekim dobrim delima, a medju njima je i moj otac
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=112208&datum=2008-04-22
SVEŠTENIK TIMOČKE EPARHIJE
SINIŠA ĐORĐEVIĆ (KNJAŽEVAC)

Svaka čast tvom ocu i svima koji se opravdano nalaze na tom popisu, iskreno.
Ja vjerujem u ljudsku dobrotu i vjerujem da u scvakoj ustanovi, i u crkvama raznih religija (a kod pravoslavne i katoličke vjere se radi o dvije varijante jedne religije - ne mogu se sad sjetiti točnog izraza) ima krasnih i duhovnih ljudi s kojima ponekad i dolazimo u dodir. Ja sam najbolje upamtila kad je jedan od tih mudrih i dobrih svećenika na vjeronauku za mladence usput naglasio da je crkva ljudska institucija i samim time podložna pogreškama kao i mi ljudi. A Bog je Bog.

Koliko znam papa se ispričao za zločine počinjene u doba inkvizicije i neaktivnost u 2. svj. ratu kad su samo pojedinci poput Bl. A. Stepinca ustali protiv holokausta i za neke druge stvari, mislim križarske ratove. Nisam tako podrobno pratila, ali ako se poglavar ispričao u ime svoje crkve, kako onda nije priznao da su njegovi prethodnici pogriješili? Ne može se ponaosob ograđivati od svakog pojedinog zločina i incidenta unatrag gotovo dvije tisuće godina, onda bi nešto slično morali učiniti i ostali vjerski vođe i predsjednici država i tako, mislim da je ovaj svijet dosad funkcionirao tako da su se zločini i nepravde događali. Mi jedino možemo paziti da kao pojedinci ne potičemo takve stvari i ne sudjelujemo u njima, a ako je potrebno da se i izravno suprotstavimo, kao što se i tvoj otac suptrotstavio očitom činu nasilja.

Bog je stvorio coveka, a ne Hrvata, Srbina , Japanca ili Kineza... U Bibliji pise plodite se mnozite se i napunite zemlju ko se pridrzavao tog zakona Bozijeg ? Bog nije stvorio granice zato meni kao pravoslavcu pripada ceo svet, a ne samo Srbija, jer je to zakon Boziji

Techpriest je napisao/la:

U Bibliji pise plodite se mnozite se i napunite zemlju

Pravoslavna, Katolička - varijante Hrišćanstva.

Svima nam pripada ceo svet... a ne pripada nam zapravo ništa.
Bar meni. Ne želim posedovati. *

Ja iskreno vjerujem da je Bog jedan, ali da su različiti putevi do njega. Ponekad su to široke ceste s puno automobila, koje ipak ne garantiraju putnicima da će doći do cilja više nego uzane stazice kojima gaze pojedinci. Dok ne dođemo do cilja, ma kakav on bio, mislim da je najvažnije biti dobar čovjek, prema sebi i ostalima. Onda je sve OK

Bravo! *

Vazno je pokajati se, a kajati se ne znaci roniti suze vec promeniti loseg coveka u sebi

Ne bih toliki značaj pridala kajanju, nekonstruktivno je. Ja se ne kajem ni zbog čega. I kad bih opet, sve bih isto. To je Moj Put.
Bolje se uvek truditi biti bolji.
Dati sve od sebe.
Ništa manje.
I ništa više!!!
*

ali opet ima situacija da ako napraviš nešto loše, onda se moraš pokajati, ispovijediti se i pomirit se sa svojom savješću i sa Bogom inače će te to mučiti uvijek... ovo sve važi za normalne osobe; ne psycho-ubojice-silovatelje-pedofile i tako to jer takvi ne zaslužuju oprost i ne vjerujem u kajanje njihovo

Ne nalazim sebe u gornjim tipovima ličnosti, ali se ipak ne kajem.
Uvek sam radila ono što sam smatrala najboljim, ne za sebe, već za sve uključene u situaciju, često čak samo za druge, a ne i za mene, ali to je opet bio moj izbor i tako sam htela. Ako je neko nekad i bio povređen, to je bilo nehotice i bez znanja, a to inače ne bih mogla promeniti. Tako, ako uvek daš maximum i radiš ono što smatraš ispravnim, ne vidim mesta kajanju. *

Kajanje je isto put ka usavršavanju sebe, po meni jako bitan proces, nimalo nekonstruktivan. Tko se kaje, otvaraju mu se vrata za dalje, a on samo treba proći kroz njih trudom da ne ponavlja učinjenu pogrešku. Ako pak stalno misli ponavljati istu pogrešku, badava mu kajanje onda.

A tko se pak ne kaje za ništa što je učinio, možda onda jednostavno ne uviđa greške koje radi, možda ih ne želi vidjeti, a možda svoje ponašanje opravdava nekom sudbinom na način ''to je moralo biti tako i nikako drugačije, bilo je suđeno da to učinim''. Postoji mogućnost da ta osoba zbilja nema razloga da se za išta kaje, no pitam se koliko desetaka ljudi na svijetu postoji koji su takvi, ako uopće ima takvih.

Pod kajanje ne mislim na samozažaljivanje i nedjelovanje zbog neke depresije od učinjenoga, već pod pokajanje mislim na samu svjesnost o učinjenoj pogrešci i traženje oprosta kao i želja da se to ne ponovi.

Pa, ako nekoga slučajno očepim u prolazu ili prospem nešto, odmah ću reći "izvini", ali to ne računam u kajanje.
A dosta sam razmišljala o svojim postupcima i zaista ne vidim ništa vrednog nekog istinskog, ozbiljnog pokajanja. Ne vadim se na sudbinu, znaš da je ne smatram zadatim ni od koga, već od sebe, već smo pričali o tome.
Eto, sad bih mogla početi da se kajem što se ne kajem... *

Dolazi lik sveceniku na ispovijed.
Svecenik: Sto si sagrijesio
Lik: Ozenio sam se
Svecenik: Ali to nije grijeh
Lik: Mozda, al svejedno se kajem

Dobar primjer, ali mislim da je sasvim jasno na što sam mislio

Ovo moje, u biti, nema veze s nicim...samo me tema asocirala da napisem pa...reko...i tako...napisah

Zvezda, ja vjerujem da ti radiš ovo što sam definirao pod ''kajanje''. Svjesna jesi svojih grešaka, želiš se ispričati osobi, potrudit ćeš se da ne ponoviš pogrešku...

Da nešto smatram greškom, to bih svakako učinila.
Ne želim a zvučim iritirajuće, ali stvarno se ne kajem... sorry...
Evo pokušavam da se setim razloga da se nekome izvinim, ali ne ide mi... *